Evropska unija pomera fleksibilnost potrošnje električne energije u data centrima od tehničkog pitanja ka merljivoj komercijalnoj karakteristici, što bi moglo promeniti način na koji se veliki digitalni objekti razvijaju i priključuju na mrežu širom jugoistočne Evrope.
Evropska komisija je 21. septembra predložila zajednički sistem EU za ocenjivanje data centara, koji će objekte procenjivati prema kriterijumima kao što su energetska i vodna efikasnost, korišćenje čiste energije, ponovna upotreba otpadne toplote i fleksibilnost.
Sistem se nadovezuje na obavezne zahteve za izveštavanje koji se primenjuju na data centre sa potrošnjom električne energije većom od 500 kW, a očekuje se da će prve elektronske oznake biti uvedene 2027. godine.
Komisija je istovremeno pokrenula konsultacije o mogućim minimalnim standardima energetske efikasnosti za postojeće i nove data centre. Komentari se mogu dostaviti do 14. decembra, dok je zakonodavni predlog planiran za drugi kvartal 2027. godine.
Ove mere dolaze u trenutku kada Evropa nastoji da proširi računarske kapacitete za veštačku inteligenciju i cloud usluge, dok se elektroenergetske mreže na mnogim tržištima već suočavaju sa problemima pri priključenju novih velikih potrošača.
Za jugoistočnu Evropu ovaj razvoj mogao bi biti posebno značajan.
Tržišta kao što su Grčka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovenija i Mađarska privlače sve veće interesovanje investitora u data centre, dok se istovremeno suočavaju sa zagušenjima mreže, zahtevima za integraciju obnovljivih izvora i sve većom konkurencijom za raspoložive kapacitete za priključenje.
Do sada je osnovno pitanje za investitora u data centar bilo da li je dostupna dovoljna količina pouzdanog kapaciteta u MW.
Novi okvir ukazuje na još jedno pitanje: šta data centar može zauzvrat da pruži elektroenergetskom sistemu?
Fleksibilnost postaje deo kvaliteta lokacije
Data centri su specifični potrošači električne energije jer veliki deo njihove potrošnje traje neprekidno, uz veoma visoke zahteve za pouzdanošću.
Međutim, nisu sve električne funkcije unutar objekta podjednako nefleksibilne.
Sistemi za hlađenje, punjenje baterija, rezervni sistemi i određena računarska opterećenja potencijalno mogu da se prilagođavaju u okviru operativnih ograničenja.
Objekat bi mogao da poveća potrošnju kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora visoka, smanji određena nekritična opterećenja kada je mreža opterećena ili da deo računarskih zadataka prebaci geografski ili vremenski.
Takva fleksibilnost može smanjiti troškove sistema za priključenje velikog novog potrošača.
Pristup Komisije sve više prepoznaje ovu razliku.
Data centar snage 200 MW koji neprekidno i nefleksibilno koristi svih 200 MW predstavlja drugačiji zahtev za mrežu od objekta iste nominalne snage koji može da prilagođava deo svoje potrošnje u periodima ograničenja.
Nominalna priključna snaga može biti ista.
Uticaj na mrežu nije isti.
To bi moglo početi da utiče na izbor lokacije projekata i način na koji se procenjuju zahtevi za priključenje.
Jugoistočna Evropa suočava se sa sve većom konkurencijom za priključne kapacitete
Ovo pitanje već postaje vidljivo širom regiona.
Grčka razmatra stotine megavata nove potražnje data centara, uz istovremeno razmatranje strožih zahteva za zrelost projekata i fleksibilnijih modela priključenja za velike potrošače.
Planirani AWS kampus kompanije PPC snage 300 MW na lokaciji nekadašnjeg lignitnog kompleksa Agios Dimitrios, sa potencijalom proširenja ka 1 GW, predstavlja jedan od novih modela u kojem elektroprivreda objedinjuje postojeću elektroenergetsku infrastrukturu, proizvodne kapacitete i zemljište oko digitalnog potrošača.
Severna Makedonija objavila je da vodi razgovore sa nekoliko potencijalnih investitora u data centre, što otvara pitanje kako bi relativno mali elektroenergetski sistem raspodelio velike blokove garantovanog kapaciteta.
Rumunija i Mađarska takođe privlače investicije u data centre, dok istovremeno upravljaju brzo rastućim projektima obnovljivih izvora i industrijskim zahtevima za priključenje.
Sistem EU za ocenjivanje mogao bi da uvede još jedan kriterijum u takve odluke.
Projekti koji mogu da pokažu fleksibilnu potrošnju, lokalnu proizvodnju čiste energije ili korisnu upotrebu otpadne toplote mogli bi postati privlačniji elektroprivredama, regulatorima i lokalnim vlastima od projekata koji traže isti kapacitet bez dodatne koristi za sistem.
Priključenje na mrežu tako bi moglo postati manje binarno.
Umesto da veliki potrošač dobije garantovani kapacitet ili čeka na izgradnju novih mrežnih kapaciteta, sve je verovatnije da će biti ponuđeni različiti nivoi pristupa.
Fleksibilni priključci postaju realnija opcija
Data centar bi potencijalno mogao da prihvati priključak koji kombinuje garantovani i fleksibilni deo kapaciteta.
Kritično računarsko opterećenje ostalo bi zaštićeno.
Manje važna električna potrošnja mogla bi da bude ograničena ili pomerena tokom unapred definisanih uslova u elektroenergetskom sistemu.
Ovaj koncept već se šire pojavljuje u evropskoj regulativi električne energije, dok operatori mreža traže alternative čekanju na višegodišnje proširenje mrežne infrastrukture.
Za data centre takav model mogao bi biti posebno značajan jer kašnjenja nose velike finansijske troškove.
Veliki cloud provajder mogao bi, na primer, preferirati raniji pristup sa 150 MW garantovanog i 50 MW uslovnog kapaciteta, umesto da čeka još nekoliko godina na potpuno garantovani priključak od 200 MW.
Da li će takve strukture biti prihvatljive za finansiranje zavisiće od konkretnih uslova ograničenja.
Investitori će morati da znaju koliko često kapacitet može biti ograničen, na koje potrošače se ograničenja odnose i da li rezervni sistemi ili sopstveni izvori mogu da pokriju takve periode.
Sistem EU za ocenjivanje sam po sebi ne uvodi fleksibilne ugovore o priključenju.
Ali time što fleksibilnost čini vidljivom i uporedivom, on jača osnovu za njeno tretiranje kao dela ekonomije pristupa elektroenergetskoj mreži.
Rezervna infrastruktura postaje tržišna vrednost
Data centri već ulažu velika sredstva u otpornost sistema.
Neprekidna napajanja, baterije i rezervni proizvodni kapaciteti neophodni su za održavanje rada tokom poremećaja u mreži.
Istorijski gledano, ova infrastruktura uglavnom je posmatrana kao osiguranje.
Fleksibilna tržišta otvaraju mogućnost da deo te infrastrukture stvara dodatnu vrednost i tokom normalnog rada sistema.
Baterija instalirana radi zaštite računarske opreme potencijalno može da upravlja vršnom potrošnjom, optimizuje troškove prema dinamičkim tarifama ili pruža usluge mreži, pod uslovom da u svakom trenutku ostane dovoljna rezerva za primarnu funkciju rezervnog napajanja.
Sistemi za hlađenje mogli bi unapred da smanje temperaturu termičke mase pre perioda očekivanog opterećenja mreže.
Flote električnih vozila ili pomoćna opterećenja na lokaciji mogu se vremenski pomerati.
Sopstvena proizvodnja električne energije može smanjiti preuzimanje energije iz javne mreže tokom perioda ograničenih kapaciteta.
Time rezervna infrastruktura postaje deo sistema za upravljanje energijom.
Komercijalna mogućnost se tako širi izvan same prodaje električne energije.
Elektroprivrede i agregatori mogli bi da nude integrisane usluge fleksibilnosti za data centre, koje kombinuju optimizaciju tarifa, baterije, upravljanje potrošnjom i učešće u pomoćnim uslugama elektroenergetskog sistema.
Otpadna toplota postaje dodatni signal za izbor lokacije
Sistem EU takođe daje veću vidljivost ponovnoj upotrebi otpadne toplote.
To bi moglo biti posebno značajno u gradovima centralne i jugoistočne Evrope koji imaju sisteme daljinskog grejanja.
Data centri proizvode velike količine toplote niže temperature, i to kontinuirano.
Objekat koji se nalazi u blizini odgovarajuće toplovodne mreže potencijalno može pretvoriti taj otpadni tok u dodatnu infrastrukturnu uslugu.
Ekonomska vrednost u velikoj meri zavisi od temperature, udaljenosti, potrebe za toplotnim pumpama i potražnje u sistemu daljinskog grejanja.
Neće svaki data centar imati odgovarajućeg korisnika otpadne toplote.
Ali tamo gde su uslovi povoljni, integracija otpadne toplote mogla bi postati još jedan faktor koji razlikuje lokacije koje samo troše električnu energiju od onih koje učestvuju u širim lokalnim energetskim sistemima.
To bi moglo pogodovati industrijskim zonama i nekadašnjim lokacijama za proizvodnju električne energije koje već imaju razvijenu energetsku infrastrukturu.
Oznake bi mogle uticati na finansiranje i nabavku
Najvažniji komercijalni efekat mogao bi vremenom proisteći iz mogućnosti poređenja.
Kada data centri dobiju zajedničke oznake, korisnici, banke i javne institucije moći će lakše da razlikuju objekte.
Kompanija koja bira između dve evropske lokacije za cloud infrastrukturu mogla bi da uzme u obzir energetsku efikasnost pored cene i kvaliteta mrežne povezanosti.
Banke koje finansiraju velike kampuse mogle bi da uključe ocene u kreditiranje povezano sa održivošću.
Vlade koje raspodeljuju ograničene kapacitete elektroenergetske mreže potencijalno bi mogle da koriste pokazatelje energetske efikasnosti prilikom procene konkurentskih projekata.
Korporativni korisnici koji traže računarske kapacitete sa niskim emisijama mogli bi preferirati bolje ocenjene objekte.
Komisija je navela da je cilj sistema, između ostalog, povećanje transparentnosti i podrška nabavci održivije digitalne infrastrukture.
To znači da bi oznaka vremenom mogla uticati na prihode, a ne samo na usklađenost sa propisima.
Time bi se dodatno povećao podsticaj za ulaganje u fleksibilnost pre eventualnog uvođenja obaveznih standarda.
Od pasivnog potrošača do učesnika na mreži
Šira promena ogleda se u tome što se data centri sve manje posmatraju kao pasivni potrošači električne energije.
Evropa očekuje brz rast potražnje za digitalnom infrastrukturom, dok se istovremeno elektrifikuju saobraćaj, grejanje i industrija.
Mreže ne mogu uvek da se šire istim tempom.
Zbog toga fleksibilna potrošnja postaje sve vrednija.
Za tržišta jugoistočne Evrope to bi moglo promeniti konkurenciju za buduće investicije u data centre.
Jeftina električna energija sama po sebi možda više neće biti dovoljna.
Investitorima će sve više biti potreban pristup odgovarajućem zemljištu, optičkoj infrastrukturi, obnovljivoj energiji i garantovanom mrežnom kapacitetu, uz dokaz da njihov objekat može da se integriše u elektroenergetski sistem bez stvaranja nesrazmernih infrastrukturnih troškova.
Elektroprivrede koje budu mogle da objedine ove elemente mogle bi imati dodatne mogućnosti za privlačenje investicija.
Isto važi i za lokacije na kojima data centri mogu da kombinuju pristup mreži sa sopstvenom proizvodnjom, skladištenjem energije ili sistemima daljinskog grejanja.
Prve oznake EU očekuju se 2027. godine i same po sebi neće stvoriti tržište fleksibilnosti.
Ali one počinju da uvode uporedive pokazatelje za karakteristike koje su se ranije uglavnom obrađivale u okviru tehničkih studija.
To je značajna promena.
Za rastuće tržište data centara u jugoistočnoj Evropi, vrednost više neće biti samo u objektu koji može da obezbedi najveći broj MW.
Sve značajniji mogao bi biti objekat koji može da pokaže da raspoložive MW koristi na najefikasniji način za elektroenergetski sistem.
