Tokom 43. nedelje 2025. godine, cene električne energije na tržištima Jugoistočne Evrope (JIE) značajno su pale u poređenju sa 42. nedeljom, uglavnom zbog blagog vremena i povećane proizvodnje električne energije iz vetroparkova. Uprkos padu, sva tržišta u regionu JIE zabeležila su nedeljne prosečne cene iznad 108 €/MWh, osim Turske. Najveći pad cena zabeležile su Hrvatska (-19,19%) i Rumunija (-18,77%), a sledile su ih Bugarska (-18,75%) i Srbija (-18,67%). Samo su Turska (-0,57%) i Italija (-6,48%) imale jednocifrene padove cena.
U četvrtoj nedelji oktobra, cene električne energije na većini tržišta Centralne Evrope takođe su imale silazni trend, prosečno iznoseći oko 68 €/MWh. Pad je uglavnom posledica povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora energije uz stabilnu potražnju. Cene su se kretale između 34 €/MWh i 107 €/MWh. Švajcarska je bila najskuplje tržište, sa prosečnom cenom od 107,11 €/MWh (pad od -6,28% u odnosu na 42. nedelju), a zatim Austrija sa 106,83 €/MWh. Francuska je, s druge strane, zabeležila najnižu cenu u Centralnoj Evropi – 34,01 €/MWh, što predstavlja pad od čak -56,83% u odnosu na prethodnu nedelju.
Na nivou Evrope, prosečna nedeljna cena električne energije u 43. nedelji iznosila je oko 89 €/MWh. Cene su se kretale od 34,01 €/MWh u Francuskoj do 121,03 €/MWh u Srbiji. Na tržištima MIBEL, cene su oštro pale – Španija je zabeležila pad od -45,79% (na 92,99 €/MWh), dok je Portugal pao za -45,35% (na 94,20 €/MWh). U Južnoj Evropi, sve zemlje JIE zabeležile su cene iznad 110 €/MWh, osim Turske. Cene su se kretale između 59 €/MWh i 121 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu nedeljnu cenu – 58,62 €/MWh, a zatim Hrvatska sa 108,19 €/MWh. Na drugom kraju spektra, Srbija je imala najvišu prosečnu cenu – 121,03 €/MWh, uprkos padu od -18,67% u odnosu na sredinu oktobra. Među najskupljim tržištima našle su se i Mađarska (119,39 €/MWh), Rumunija (118,00 €/MWh) i Bugarska (117,94 €/MWh).
Posmatrano dnevno, većina tržišta JIE imala je najviše cene u ponedeljak, 20. oktobra, a najniže u nedelju, 26. oktobra. Na početku sledeće nedelje, veleprodajne cene električne energije nastavile su da opadaju zahvaljujući blagom vremenu. Dnevne cene dan unapred (Day-Ahead) 22. oktobra kretale su se od 99,12 €/MWh u Sloveniji i 99,67 €/MWh u Hrvatskoj, do 108,23 €/MWh u Srbiji i 115,38 €/MWh u Albaniji.
Potražnja za električnom energijom u regionu JIE blago je opala tokom 43. nedelje, za 0,7% na nedeljnom nivou, i iznosila je 15.695,02 GWh. Temperature su uglavnom ostale stabilne u odnosu na prethodnu nedelju. Bugarska (-3,59%) i Rumunija (-2,38%) imale su najveći pad potražnje, a sledila je Italija (-1,85%). Suprotno tome, Mađarska (+4,71%) i Hrvatska (+1,99%) zabeležile su rast potražnje, dok je Grčka imala blago povećanje od 0,15%.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora energije u JIE naglo je porasla – za 30,7% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 2.747,60 GWh. Rast je pre svega rezultat snažnog povećanja proizvodnje vetroenergije, dok je solarna energija zabeležila blagi rast. Proizvodnja vetra porasla je za 77,4%, na ukupno 1.613,48 GWh tokom nedelje koja je počela 20. oktobra. Sve zemlje JIE imale su rast proizvodnje vetra osim Hrvatske. Najveći procentualni porast zabeležile su Mađarska (+233%), Srbija (+193,6%) i Italija (+183,4%). Rumunija (+75,6%), Bugarska (+71,1%) i Turska (+60,0%) takođe su imale značajan rast. Suprotno tome, solarna proizvodnja je pala za -4,9%, na 1.134,11 GWh, zbog nižeg prinosa u Turskoj (-52,57 GWh), Mađarskoj (-28,05 GWh) i Italiji (-78,21 GWh).
Hidroenergetska proizvodnja u JIE pala je za 5,85% u odnosu na 42. nedelju, dostigavši 1.417,06 GWh. Pad je uglavnom posledica niže proizvodnje u Bugarskoj (-32,23%), Srbiji (-22,46%), Italiji (-5,51%) i Rumuniji (-17,62%). S druge strane, Mađarska (+30,87%), Hrvatska (+30,73%) i Turska (+3,80%) zabeležile su povećanje hidroproizvodnje.
Termoelektrane u regionu JIE zabeležile su pad proizvodnje od 4,92% na nedeljnom nivou, na ukupno 7.957,51 GWh, zbog smanjene proizvodnje u gasnim i ugaljnim postrojenjima. Proizvodnja iz uglja pala je za 1,38% (na 3.385,00 GWh), dok je proizvodnja iz gasa smanjena za 7,38% (na 4.572,51 GWh). Po zemljama, trendovi su bili pomešani: Turska je imala rast proizvodnje iz uglja za 0,41% i iz gasa za 3,27%. U Bugarskoj, proizvodnja iz uglja pala je za 18,60%, a iz gasa za 1,40%. U Grčkoj, proizvodnja iz uglja gotovo je prestala (0,45 GWh, pad od -98,99%), dok je proizvodnja iz gasa smanjena za 11,86%.
Prekogranična trgovina električnom energijom u regionu JIE značajno je porasla tokom 43. nedelje. Neto uvoz porastao je za 16,19% u odnosu na 42. nedelju, na ukupno 1.324,82 GWh. Uvoz je porastao za 12,9% (na 1.402,68 GWh), dok je izvoz naglo opao za 24,0% (na 77,87 GWh). Italija (+113,52 GWh), Srbija (+46,33 GWh), Mađarska (+28,50 GWh) i Hrvatska (+9,37 GWh) zabeležile su značajan rast neto uvoza. Suprotno tome, Rumunija (-152,36%) i Grčka (-38,14%) smanjile su oslanjanje na uvoz. Bugarska je prešla iz statusa neto izvoznika u neto uvoznika, dok je Grčka zadržala poziciju izvoznika (34,75 GWh), a Turska takođe postala neto izvoznik u ovoj nedelji.
