U petoj nedelji januara 2025. godine, cene na tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi (JIE) zabeležile su pad zbog stabilne potražnje za strujom i povećane proizvodnje energije iz vetra. Sva tržišta JIE zabeležila su smanjenje cena, sa dvoznamenkastim padovima, osim Italije. Rumunija i Mađarska su imale najveće procentualne padove cena električne energije, od -23,41% i -23,31%, redom. Hrvatska i Srbija su usledile sa padovima od -20,81% i -17,99%. Italija i Turska zabeležile su najmanja smanjenja, od -7,81% i -2,06%, redom.
U poslednjoj nedelji januara 2025. godine, prosečne nedeljne cene električne energije na tržištima Centralne Evrope opale su, sa nižim cenama gasa, umerenijim temperaturama i povećanom proizvodnjom energije iz vetra i sunca, što je dovelo do nižih cena na evropskim tržištima električne energije. Ipak, cene su ostale iznad 100 €/MWh, osim u Francuskoj i Iberijskim zemljama. Proizvodnja energije iz vetra povećala se u većini evropskih zemalja, što je predstavljao preokret u odnosu na opadanje iz prethodne nedelje. U Centralnoj Evropi, cene su se kretale u opsegu od 91 do 139 €/MWh, pri čemu je Švajcarska bila najskuplje tržište sa 139,10 €/MWh, što je pad od 9% u odnosu na prethodnu nedelju. Slovačka je usledila sa 132,40 €/MWh, dok je Francuska bila najjeftinija sa 90,57 €/MWh, što je pad od 19,93% u odnosu na prethodnu nedelju.
U istoj nedelji, evropske cene električne energije trgovale su se oko 119 €/MWh, a cene su se kretale u opsegu od 63,33 €/MWh u Portugalu do 141,95 €/MWh u Italiji. MIBEL tržište imalo je značajno niže cene, sa Portugalom na 63,33 €/MWh i Španijom na 63,68 €/MWh, što je smanjenje za više od 38%. Na dnevnom nivou, većina tržišta zabeležila je najniže cene na početku nedelje, a zatim su cene postepeno rasle kako je nedelja odmicala. Na jugu Evrope, sve zemlje JIE, osim Turske, zabeležile su cene iznad 125 €/MWh. Turska je imala najnižu cenu sa prosekom od 68,33 €/MWh, a Grčka je bila druga najjeftinija sa 127,81 €/MWh. Italija je imala najvišu prosečnu cenu za nedelju sa 141,95 €/MWh, što je pad od 17,45% u odnosu na prethodnu nedelju. Mađarska je bila sledeće tržište sa najvišim cenama u JIE, sa 131,23 €/MWh.
Većina tržišta električne energije u JIE dostigla je najviše cene u petak, 31. januara. Tog dana, Italija i Rumunija zabeležile su najviše dnevne cene, sa 151,38 €/MWh i 142,89 €/MWh, redom. Što se tiče potražnje, potražnja za električnom energijom u JIE opala je na većini tržišta, osim u Grčkoj i Turskoj, gde je zabeležen blag porast. Očekuje se da će Evropa doživeti iznadprosečne temperature u februaru, što će pomoći u smanjenju potražnje za grejanjem nakon zime koja je brže nego obično iscrpela zalihe gasa u Evropi. Kao rezultat toga, ukupna potražnja za električnom energijom u JIE opala je za 3,29% u poređenju sa prethodnom nedeljom, dostigavši 17.260,75 GWh. Mađarska je imala najveći pad u potražnji sa -11,00%, dok su Rumunija sa -7,54% i Srbija sa -7,24% bile sledeće. Italija, Bugarska i Hrvatska zabeležile su manji pad od -5,17%, -3,29% i -2,32%, redom.
Što se tiče proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, proizvodnja energije iz vetra i sunca u JIE tržištima porasla je za 19,7%, dostigavši 1.395,98 GWh. Proizvodnja energije iz vetra povećala se za 11,2%, na 916,03 GWh, dok je proizvodnja energije iz sunca porasla za 40,3%, dostigavši 479,95 GWh. Mađarska, Grčka i Turska su imale najveće poraste u proizvodnji solarne energije sa 129,8%, 38,6% i 41,7%, redom. S druge strane, proizvodnja hidroenergije opala je za 15,41% u regionu, dostigavši 1.450,64 GWh, sa padovima u Bugarskoj, Srbiji, Turskoj i Rumuniji. Nasuprot tome, Mađarska i Grčka su zabeležile povećanje proizvodnje hidroenergije od 23,14% i 0,59%, redom.
Proizvodnja u termalnim elektranama takođe je opala za 5,83%, pri čemu je proizvodnja iz uglja opala za 2,95% a proizvodnja iz gasa za 8,97%. Turska je zabeležila blagi porast u proizvodnji iz uglja od 0,87%, dok je proizvodnja iz gasa opala za 7,77%. Grčka i Bugarska su takođe zabeležile značajne padove u proizvodnji iz lignita i gasa, sa padom od -19,98% i -12,87%, redom. Što se tiče prekogranične trgovine električnom energijom, neto uvoz u regionu JIE povećao se za 1,74%, dostigavši 1.462,33 GWh. Neto izvoz iz regiona porastao je za 15,5%, dostigavši 278,55 GWh. Italija je zabeležila porast neto uvoza za 25,14%, dok su Hrvatska, Mađarska i Rumunija zabeležile smanjenje neto uvoza od -37,83%, -27,83% i -26,89%, redom. Turska je zadržala svoju poziciju izvoznika sa porastom neto izvoza od 5,32%. Grčka je takođe povećala izvoz, izvezeći 122,37 GWh, a Bugarska je izvezla 68,19 GWh, što je povećanje od 66,53% u poređenju sa prethodnom nedeljom.
