U 2024. godini, obnovljivi izvori energije činili su 47,4% neto proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji, što predstavlja porast od 2,6% u odnosu na 2023. godinu. Ovaj rast je podstaknut značajnim ulaganjima u projekte vetro, solarne i hidroenergije širom Evrope, u skladu sa strategijom EU da smanji zavisnost od fosilnih goriva i postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine.
Danska je predvodila EU po udelu obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, sa 88,8% energije iz obnovljivih izvora, uglavnom iz vetroenergije. Portugal je bio drugi sa 87,4%, koristeći mešavinu vetra i hidroenergije, dok je Hrvatska zauzela treće mesto sa 73,8%, uglavnom oslonjena na hidroenergiju. Na donjem kraju skale, Malta (15,1%), Češka (17,5%) i Kipar (24,1%) imali su najmanje udele obnovljivih izvora, jer njihovi energetski sektori i dalje zavise od fosilnih goriva.
Vetar i hidroenergija činili su više od dve trećine obnovljive proizvodnje električne energije u EU, pri čemu je vetroenergija doprinosila sa 39,1%, a hidroenergija sa 29,9%. Solarna energija činila je 22,4%, dok su biomasa i druga sagorevanja goriva doprinosili sa 8,1%, a geotermalna energija sa 0,5%.
Da bi podržala širenje obnovljivih izvora, Evropska komisija je uvela različite programe finansiranja, uključujući grantove i povoljne kredite za projekte obnovljivih izvora energije. Tehnološki napreci takođe poboljšavaju integraciju obnovljivih izvora u postojeće energetske sisteme. U narednim godinama, očekuje se dalji porast udele obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, uz podršku inovacija poput baterijskog skladištenja i vodonika, koji će poboljšati stabilnost i otpornost energetskih sistema.
