Gasne elektrane širom Jugoistočne Evrope (JIE) prolaze kroz strukturnu transformaciju – od izvora srednjeg opterećenja (mid-merit) ka dominantno vršnoj i balansirajućoj ulozi, uprkos poboljšanju kratkoročnih ekonomskih uslova.
Tokom 16. nedelje, cene gasa na čvorištu CEGH pale su na 44,9 €/MWh, što je doprinelo značajnom poboljšanju clean spark spread-a, koji je porastao za oko 24,6 €/MWh u odnosu na prethodnu nedelju. U klasičnim tržišnim uslovima, ovakav rast bi obično doveo do povećanja proizvodnje iz gasnih elektrana.
Međutim, proizvodnja je ostala prigušena, na nivou od oko 3.144 MW, blizu višemesečnih minimuma. Ovaj raskorak ukazuje na sve veći uticaj obnovljivih izvora energije koji potiskuju termalne jedinice iz merit order-a.
Solarna i vetroenergija sve češće određuju cene tokom velikog dela dana, ostavljajući gasne elektrane da rade uglavnom u periodima vršne potražnje ili kada proizvodnja iz obnovljivih izvora nije dovoljna. Kao posledica, stepen iskorišćenja opada, a očekuje se da će mnoge elektrane raditi sa faktorom iskorišćenja od svega 10–20% u narednim godinama.
Modeli prihoda takođe se menjaju. Umesto oslanjanja na stabilno učešće na tržištu električne energije, gasne elektrane sve više zavise od ostvarivanja prihoda tokom ograničenog broja sati sa visokim cenama. Ova koncentracija prihoda povećava rizik i volatilnost za operatere postrojenja.
Na pojedinim tržištima, posebno u Grčkoj, gas i dalje ima značajniju ulogu zbog strukture proizvodnog miksa i razvijene LNG infrastrukture. Ipak, čak i tamo, rast udela obnovljivih izvora postepeno smanjuje njegov značaj.
Dugoročno posmatrano, očekuje se da će gasne elektrane ostati ključne za pouzdanost sistema, ali će njihova ekonomska funkcija biti sve više usmerena ka obezbeđivanju fleksibilnosti, a ne bazne proizvodnje. Ovo otvara važna pitanja u vezi sa budućim investicijama i potrebom za uvođenjem mehanizama za kapacitet (capacity remuneration) kako bi se obezbedila adekvatna snabdevenost tokom vršnih opterećenja.
