Negativne cene električne energije stigle su u Srbiju. To možda zvuči kao tehnička promena na berzi električne energije, ali njen značaj je mnogo veći. Ona predstavlja signal da Zapadni Balkan ulazi u narednu fazu razvoja tržišta električne energije, tržišnih mehanizama i energetske tranzicije.
SEEPEX je u maju 2026. godine uveo mogućnost negativnih cena, spustivši donju granicu cena na dnevnom tržištu unapred na –500 evra po megavat-satu (MWh), dok je na unutardnevnom tržištu donja granica postavljena na –9.999 evra po megavat-satu. Prema navodima SEEPEX-a, ova promena uvedena je kako bi se organizovano tržište električne energije u Srbiji uskladilo sa evropskim standardima i pripremilo za integraciju u povezano tržište Evropske unije.
Prva negativna cena na dnevnom tržištu unapred na SEEPEX-u zabeležena je 10. maja 2026. godine za isporuku električne energije u periodu od 14 do 15 časova. Tržište je tada zatvoreno po ceni od –0,01 evro po megavat-satu. Kasnije tokom maja, i kontinuirano unutardnevno tržište zabeležilo je negativne transakcije, pri čemu je ponderisana prosečna cena za jedan sat isporuke iznosila –8,83 evra po megavat-satu.
Naizgled mali broj krije velike tržišne posledice.
Negativne cene nastaju kada elektroenergetski sistem raspolaže većom količinom električne energije nego što može ekonomski da apsorbuje u određenom vremenskom intervalu. To se može dogoditi tokom perioda niske potrošnje, intenzivne proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, nefleksibilnog rada termoelektrana, ograničenih mogućnosti izvoza ili zagušenja elektroenergetske mreže. Na dobro organizovanom tržištu negativne cene ne predstavljaju neuspeh sistema. One predstavljaju tržišni signal.
Taj signal je jednostavan: sistemu je potrebna veća fleksibilnost.
Za Srbiju i širi region Zapadnog Balkana ovo predstavlja novo iskustvo. Istorijski posmatrano, diskusije o tržištu električne energije u regionu uglavnom su bile usmerene na dostupnost uglja, hidrološke uslove, regulisane cene, zavisnost od uvoza i regionalne nestašice električne energije. Svi ti faktori i dalje imaju značaj. Međutim, negativne cene pokazuju da sistem može da se suoči i sa situacijama viška proizvodnje, posebno tokom sunčanih perioda sa niskom potrošnjom.
Sekretarijat Energetske zajednice ocenio je uvođenje negativnih cena na SEEPEX-u kao važan korak u sprovođenju Paketa za integraciju tržišta električne energije i usklađivanju srpskog tržišta sa pravilima Evropske unije. Takođe je naglašeno da negativne cene pomažu u otkrivanju viškova energije, podstiču razvoj fleksibilnosti i skladištenja energije, kao i usmeravanje investicija ka stvarnim potrebama elektroenergetskog sistema.
Upravo je to suština. Donja granica cene od nula evra prikriva određene oblike tržišnog pritiska. Negativna cenovna granica omogućava da se taj pritisak jasno vidi. Kada cene ne mogu da padnu ispod nule, tržište ne može u potpunosti da pokaže kolika se vrednost gubi zbog nedostatka fleksibilnosti. Kada su negativne cene dozvoljene, ekonomska logika postaje jasna: neko mora da smanji proizvodnju, poveća potrošnju, uskladišti energiju, izveze višak ili snosi trošak neravnoteže.
Za investitore u obnovljive izvore energije ovo menja način projektovanja novih postrojenja. Solarne elektrane u Srbiji i susednim zemljama više ne mogu polaziti od pretpostavke da svaki proizvedeni megavat-sat ima pozitivnu tržišnu vrednost. Proizvodnja tokom podnevnih sati sve češće će zahtevati baterijska skladišta energije, strategije ograničenja proizvodnje, fleksibilne ugovore o otkupu električne energije ili ugovore o kupovini električne energije (PPA) koji jasno raspodeljuju rizik negativnih cena.
Za trgovce električnom energijom negativne cene stvaraju nove prilike, ali i nove rizike. Optimizacija trgovanja na unutardnevnom tržištu postaje vrednija nego ranije. Prognoziranje proizvodnje iz solarnih elektrana, potražnje, raspoloživosti interkonekcija i fleksibilnosti proizvodnih kapaciteta dobija još veći značaj. Tržište se sve manje zasniva na izloženosti baznim cenama, a sve više na pozicioniranju po satima i kraćim vremenskim intervalima.
Za industrijske potrošače negativne cene mogu predstavljati značajnu priliku. Kompanije koje raspolažu fleksibilnim procesima, rashladnim skladištima, sistemima za pumpanje vode, elektrolizatorima, data centrima ili drugim oblicima prilagodljive potrošnje mogu ostvariti korist povećanjem potrošnje tokom perioda viška energije. Međutim, za to su potrebni ugovori koji prenose odgovarajuće cenovne signale i operativni sistemi sposobni za brzo reagovanje.
Za kreatore javnih politika negativne cene na SEEPEX-u predstavljaju važnu prekretnicu u razvoju tržišnog dizajna. Tržište električne energije u Srbiji postaje transparentnije, efikasnije i usklađenije sa evropskim pravilima. Ipak, naredni koraci biće znatno zahtevniji: povećanje likvidnosti tržišta, unapređenje tržišta balansiranja, omogućavanje razvoja skladištenja energije, jačanje prekogranične trgovine i približavanje potpunom povezivanju tržišta.
Negativne cene nisu kraj priče. One predstavljaju početak razvoja sofisticiranijeg i zrelijeg tržišta električne energije.
Zapadni Balkan ne treba da ih posmatra sa strahom. Naprotiv, treba da ih iskoristi. One otkrivaju gde sistem nema dovoljno fleksibilnosti, gde su potrebna nova ulaganja i gde će nastati naredni izvori tržišne vrednosti.
Negativne cene nisu znak slabosti tržišta. One su pokazatelj da tržište postaje dovoljno razvijeno da jasno identifikuje neravnoteže i pošalje precizne ekonomske signale učesnicima. Upravo zbog toga njihov značaj prevazilazi samu cenu električne energije i postaje važan pokazatelj budućeg razvoja energetskog sektora regiona.
Pripremljeno od strane virtu.energy
