Mađarska je tokom 24. nedelje ostala jedno od najskupljih tržišta električne energije u regionu Jugoistočne Evrope, uprkos primetnom poboljšanju u uvoznom bilansu. Prosečna cena električne energije na tržištu dan-unapred pala je za 4,3% na 98,71 €/MWh, ali je tržište i dalje bilo iznad Grčke, Bugarske, Hrvatske i Srbije, dok je ostalo blizu Rumunije (97,38 €/MWh).
Rast potrošnje bio je relativno slab. Potrošnja električne energije u Mađarskoj porasla je za svega 1,1%, što je znatno manje u poređenju sa jačim rastom potražnje u Italiji, Grčkoj i Turskoj. Na strani ponude situacija je bila povoljnija, jer je proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla za 21,2%, dok je hidroenergija povećana za 27,3% sa niske baze, što je obezbedilo dodatnu domaću fleksibilnost u balansiranju sistema.
Važniji pomak dogodio se u trgovinskom bilansu. Mađarska je ostala neto uvoznik, ali su neto uvozi naglo smanjeni za 108,5 GWh, odnosno 60,3%, što ukazuje na poboljšane domaće i regionalne uslove snabdevanja. Ovo smanjenje je podržano jačom proizvodnjom iz obnovljivih izvora i blažim cenama u susednim tržištima, što je smanjilo pritisak na uvoznu zavisnost.
Uprkos ovim poboljšanjima, Mađarska je i dalje trgovala u relativno visokom cenovnom opsegu. Dana 17. juna zabeležena je cena od 123,79 €/MWh, što je bila najviša dnevna vrednost u datasetu Jugoistočne Evrope za tu nedelju. To potvrđuje strukturnu osetljivost Mađarske na formiranje cena u Centralnoj Evropi, posebno u periodima pojačane regionalne napetosti u snabdevanju ili zagušenja prekograničnih kapaciteta.
Tržišna uloga Mađarske se stoga razlikuje od nižecenovnih SEE tržišta poput Srbije i Bugarske. Dok je Srbija zabeležila snažnu korekciju cena, a Bugarska ojačala izvozni položaj, Mađarska je ostala u višem cenovnom okruženju, iako je uvozna zavisnost smanjena. Tržište i dalje odražava kombinaciju uticaja Centralne Evrope, domaćih obrazaca potrošnje, varijabilnosti obnovljivih izvora i ograničenja interkonekcija.
Za trgovce i industrijske potrošače, Mađarska ostaje premijum referentno tržište u SEE regionu. Čak i kada se zavisnost od uvoza smanjuje, cenovni nivoi mogu ostati visoki zbog izloženosti signalima oskudice iz Centralne Evrope i dinamike prekograničnih tokova, što je čini ključnom tačkom za strategije hedžovanja u regionu.
