Grčka se tokom 24. nedelje izdvojila kao jedno od retkih tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi gde su cene porasle, dok su većina susednih sistema beležila pad. Prosečna cena električne energije na tržištu dan-unapred porasla je za 2,6% na 91,53 €/MWh, što odražava kombinaciju rasta potrošnje i manje uravnoteženog profila proizvodnje iz obnovljivih izvora u poređenju sa regionalnim prosekom.
Potrošnja električne energije u Grčkoj povećana je za 55,0 GWh, odnosno 5,8%, na 1,01 TWh, što predstavlja jedan od najjačih rasta potrošnje u Jugoistočnoj Evropi tokom nedelje. Ovaj rast je pre svega posledica povećane potrebe za hlađenjem u ranom letnjem periodu. Međutim, odgovor elektroenergetskog sistema bio je neujednačen zbog različitih kretanja u obnovljivim izvorima.
Solarna proizvodnja je zabeležila solidan rast od 22,8%, ali je taj efekat neutralisan naglim padom proizvodnje vetra od 31,4%. Kao rezultat toga, ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla je samo za 1,9%, što nije bilo dovoljno da u potpunosti neutrališe rast potrošnje. Istovremeno, hidroenergija je smanjena za 17,3%, čime je dodatno smanjena dostupnost fleksibilne jeftine energije.
Uprkos ovim zategnutim uslovima snabdevanja, proizvodnja iz termoelektrana u Grčkoj je pala za 6,3%, jer su smanjenja u proizvodnji iz lignita i gasa nadmašila potrebu za većom proizvodnjom usled rasta potrošnje. Ovo odstupa od regionalnog obrasca, pošto je većina SEE tržišta povećala termo proizvodnju kao odgovor na slabiju hidroenergiju i višu potražnju.
Spoljnotrgovinski bilans zemlje takođe se značajno promenio. Grčka je smanjila neto uvoz sa 169,7 GWh na 61,9 GWh, što predstavlja pad od 63,6%, ukazujući na poboljšano balansiranje kroz kombinaciju domaćih proizvodnih prilagođavanja i prekograničnih tokova.
Sveukupno, performanse Grčke u 24. nedelji odražavaju složeniju dinamiku formiranja cena od jednostavne veze između rasta potražnje i rasta cena. Povećana potrošnja i slabiji vetar doprineli su rastu cena, dok su jača solarna proizvodnja i poboljšani trgovinski tokovi ublažili volatilnost. Rezultat je bio skroman rast cena, iako je veći deo šireg SEE regiona beležio pad.
Za učesnike na tržištu, slučaj Grčke naglašava sve veći značaj strukture i vremenske raspodele obnovljivih izvora, gde odnos između solarne, vetrovne i hidro proizvodnje može imati veći uticaj na cene nego same promene potrošnje.
