Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko izjavio je da zahvaljujući povećanju obima proizvodnje nafte, smanjenju troškova i razvoju prodaje, profit pre poreza, kamata i amortizacije (EBIDTA) u prvom kvartalu ove godine iznosi 7,8 milijardi dinara, a što je više od prošlogodišnjeg pokazatelja jedan i po put .
Kravčenko je u intervjuu za list “Blic” istakao da je kompaniaj uspela da očuva prošlogodišnji tempo i suštinski poveća prihode, koji sada iznose 5,26 milijardi dinara, a što dvostruko nadmašuje prošlogodišnje pokazatelje za isti period. Zahvaljujući izmenjenoj dinamici plaćanja za isporuke sirove nafte i povećanju naplate od velikih potrošača, operativni novčani tok je bolji od prvog kvartala prošle godine za 64 odsto.
Kakav je uticaj trenutne tržišne situacije na poslovanje kompanije?
– Zahvaljujući stabilnom kursu dinara u prvom kvartalu 2011, dolar je u poređenju s dinarom pao za preko sedam odsto, a evro za skoro dva odsto, osetili smo efekat pozitivne kursne razlike. Podsećam da je veliki pad dinara u odnosu na osnovne svetske valute bio glavni uzrok gubitaka u prvom kvartalu 2010. – gubitak od kursne razlike od preko šest milijardi dinara pojeo je celokupan prihod od poslovanja. Ove godine pozitivna kursna razlika donela je dobit od poslovanja dodatnih 4,57 milijardi dinara. Ipak to je više dobit na papiru, i u slučaju pada kursa dinara razlika može da bude nivelisana do kraja godine.
Šta su još rizici?
– Faktor koji unosi zabrinutost je dugoročna tendencija rasta cene nafte na svetskom tržištu. U prvom kvartalu cena nafte prešla je 100 dolara, i u poređenju s istim periodom prošle godine razlika u ceni iznosi 36 odsto. Za nas kao naftnu kompaniju koja kupuje velike količine nafte za obezbeđenje sopstvene prerade, preko 50 odsto, ova činjenica ima negativan značaj. Trudimo se da očuvamo konkurentne cene naših proizvoda da one ne budu iznad prosečnih u regionu. U ovom trenutku rast cena naftnih derivata pomalo zaostaje za rastom cena nafte, što znači da se naša marža smanjuje.
Kakvi su osnovni proizvodni pokazatelji rada NIS-a u prvom kvartalu 2011?
– Obim proizvodnje nafte i gasa u Srbiji iznosi 357,9 hiljada tona naftnog ekvivalenta, za preko trećinu više od prošlogodišnjeg rezultata. Zbog planskog martovskog remonta u našoj rafineriji u Pančevu, preradili smo 513.000 tona nafte, što je 23 odsto manje nego u istom prošlogodišnjm periodu. Unapred smo napravili zalihe u skladištima, i naši potrošači nisu osetili zastoj, niti se odrazilo na snabdevanje domaćeg tržišta gorivom. Istovremeno, prerada u našoj drugoj rafineriji u Novom Sadu je zbog početka proizvodnje rafinata porasla za šest odsto. Prodaja je više podložna negativnom uticaju tržišta, zbog čega je naš optimizam uzdržan. Uspeli smo da za osam odsto povećamo obim maloprodaje, iako je ukupan obim prodaje naftnih derivata pao za sedam odsto u poređenju s prošlogodišnjim pokazateljima.
A šta je s bankovnim dugom kompanije?
– Nastavljamo smanjivanje tog duga, čiji je iznos 2009. bio kritičan za kompaniju. U poređenju s prvim kvartalom 2010, ukupna zaduženost bankama-kreditorima smanjena je za 30 odsto. Odnos duga prema EBIDTA se poboljšao, danas taj pokazatelj iznosi šest, što je dokaz finansijskog ozdravljenja kompanije i pokazuje da NIS ima mogućnost da finansira investicione projekte u Srbiji i inostranstvu.
Kolika su poreska davanja?
Porez na dobit je u poređenju s prvim kvartalom prošle godine povećan za 44 odsto. Znatno je povećana suma rudne rente, za 73 odsto u poređenju s prošlom godinom. Od rudne rente smo za prva tri meseca 2011. uplatili smo u budžet 464 miliona dinara. Iznos po osnovu akciza je takođe povećan za osam odsto i iznosi 12,4 milijarde dinara. Socijalni porezi su nešto veći od prošlogodišnjeg nivoa – rast je dva odsto.
Regionalna ekspanzija
– Strategija našeg razvoja podrazumeva znatno povećanje osnovnih proizvodnih i finansijskih pokazatelja, kao i transformaciju u energetsku kompaniju. U razvoj do 2013. planiramo da uložimo oko milijardu evra. Pored povećanja obima proizvodnje, nastavićemo realizaciju investicionog programa i ove godine uložićemo preko 17 milijardi dinara, izuzimajući kapitalna ulaganja u modernizaciju rafinerije u Pančevu. Takođe, ove godine započinjemo intenzivnu regionalnu ekspanziju. Sada smo u fazi istraživanja zanimljivih proizvodnih i prodajnih aktiva u regionima u kojima NIS ima logističke prednosti, kao što su Rumunija, Bugarska, BiH, Mađarska.
Izvor blic.rs
