Područje grada Kraljeva posebno je pogodno za gradnju takozvanih mini-elektrana, jer oko hiljadu i po kvadratnih kilometara pripada planinskoj oblasti u kojoj je na stotine reka i potoka. Velika je to, a neiskorišćena snaga vode. Zato su ovdašnji planeri, u predlogu prostornog plana za kraljevačko područje, koji će važiti do 2025. godine, predvideli gradnju čak 48 elektrana. Prilikom nedavne prezentacije pomenutog dokumenta rečeno je da bi to bio ukupan energetski potencijal od oko 135 megavata, ne računajući stotinak mini-elektrana koje bi proizvodile struju ispod stotinu kilovata, a koje je moguće podizati na potocima. Nisu tu uračunata ni 103 megavata od budućih deset elektrana na reci Ibru, koje će se prema „državnom“ projektu graditi u partnerstvu sa italijanskom kompanijom „Seći energija“.
Kako smo od predstavnika nedavno osnovane italijansko-srpske firme „Ibarske hidroelektrane“ doznali, za svih deset budućih elektrana dobijena je od države energetska saglasnost, a generalni projekat je već na reviziji. Uz pribavljanje ostale tehničke i urbanističke dokumentacije, na četiri lokacije su već obavljena i geološka ispitivanja terena pa će na proleće 2012. godine, kažu u „Ibarskim hidroelektranama“, početi podizanje dve brane na Ibru. Inače, predviđeno je da izgradnja svih deset košta 285 miliona evra.
Podsticajno je i na druge potencijalne investitore u ovoj oblasti delovala uredba Vlade Srbije od prošle godine, kada je cena kilovata iz takozvanih obnovljivih izvora usklađena sa evropskom pa će se kilovat struje sa elektrana srednje veličine plaćati oko deset dinara. Snežana Jović, predstavnik firme „Eling“ iz Teslića, obilazi studenički kraj, pazari zemlju pokraj reka i „meri“ protok vode pojedinih reka radi eventualnog ulaganja ovog preduzeća u mini-elektrane. U ovom kraju mesecima se već radi na reci Savošnici. Veroljub Kundović i Dejan Kanjevac, vlasnici firme „Studenica elektro“ iz Kraljeva, privode kraju građevinske radove za buduću elektranu. Voda sa reke teći će kroz betonske cevi širine jednog metra a dužine 2.690 metara. Sledi gradnja brane, mašinske zgrade, nabavka i montaža opreme… Ulaganja nisu mala, jer je samo za mašinsku opremu potrebno oko 900 evra po kilovatu, prema ponudi češkog „Mavela“, ili 500 prema ceni slovenačke „Turboistre“, ili 400 evra, takođe po kilovatu, prema ponudi ruskog „Insiga“… a njihova mini-elektrana će proizvoditi 680 kilovata struje.
Nedaleko od ovog gradilišta, na reci Studenici, posle dve godine gradnje, puštena je u probni rad mini-elektrana od 94,5 kilovata na sat. Sagrađena je uglavnom uz pomoć raznih donatora, a biće u vlasništvu studeničkog manastira. Višak proizvedene energije će se, prema važećem cenovniku, isporučivati državi.
A država, pored povećanja energetskog potencijala od ovih investicija, ima koristi i od naplate „vodnog doprinosa“. Međutim, malo vajde od toga imaju planinska sela pa se meštani sve češće obraćaju lokalnim vlastima sa zahtevom da im se budzašto ne odvodi voda sa „njihovih“ reka.
Izvor Elektroenergetika.info
