Grčko maloprodajno tržište električne energije počinje direktno da izlaže domaćinstva ekonomiji veleprodajnog tržišta po satima, stvarajući jedan od najjasnijih komercijalnih testova dinamičkih tarifa u jugoistočnoj Evropi.
PPC i Protergia sada nude dinamičke proizvode u okviru kojih se cene električne energije za domaćinstva menjaju u skladu sa kretanjem veleprodajnih cena, umesto da ostanu fiksne tokom celog meseca ili ugovornog perioda.
Za elektroenergetsko tržište značaj ovog razvoja prevazilazi uvođenje još jedne kategorije maloprodajne tarife.
Dinamičko određivanje cena šalje potrošačima jasan komercijalni signal da prebace deo svoje potrošnje iz jednog perioda u drugi, potencijalno pretvarajući električna vozila, klima-uređaje, toplotne pumpe i kućne uređaje u oblik distribuirane fleksibilnosti na strani potrošnje.
PPC-ov proizvod myHome Dynamic trenutno određuje cenu električne energije prema formuli 1,19 puta satna cena zatvaranja tržišta plus 0,044 evra/kWh, uz fiksnu mesečnu naknadu od 9 evra.
Kompanija objavljuje narednog dana svih 24 satne cene, omogućavajući korisnicima da planiraju potrošnju tokom perioda sa nižim cenama. Za korišćenje proizvoda potrebno je imati instalirano pametno brojilo i potvrđene merne podatke od operatora distributivnog sistema HEDNO.
PPC takođe navodi da potrošači zainteresovani za dinamički ugovor mogu da zatraže instalaciju pametnog brojila, umesto da čekaju redovni nacionalni program zamene brojila koji sprovodi HEDNO.
Ovaj detalj mogao bi da bude jednako važan kao i sama tarifa.
Pametna brojila su tradicionalno opravdavana efikasnijim obračunom, daljinskim očitavanjem i modernizacijom mreže. Dinamičke tarife, međutim, potrošačima daju neposredan finansijski razlog da ih zatraže.
Brojilo tako postaje ulazna tačka u potpuno drugačije maloprodajno tržište električne energije.
Protergia konkuriše sa proizvodom Dynamic One Home, namenjenim rezidencijalnim kupcima na niskom naponu koji imaju pametna brojila. Ponuda uključuje fiksnu mesečnu naknadu od 9,90 evra, dok je satna cena povezana sa veleprodajnim tržištem.
Snabdevač takođe nudi dinamičke proizvode poslovnim korisnicima, uključujući potrošače na niskom naponu, čime se potencijalni bazen fleksibilne potrošnje širi i izvan domaćinstava.
Grčki operator tržišta HEnEx obezbeđuje referentnu strukturu na kojoj se zasnivaju ovi proizvodi. Za svaki dan isporuke objavljuje cenu zatvaranja tržišta dan unapred za pojedinačne tržišne vremenske jedinice, kao i satnu referentnu cenu za dinamičke ugovore o snabdevanju električnom energijom.
Pošto se osnovno grčko tržište dan unapred obračunava u 15-minutnim tržišnim intervalima, satna referentna cena za dinamičke ugovore izračunava se kao prosek četiri cene za intervale od po 15 minuta unutar jednog sata.
Rezultat je direktan mehanizam prenosa volatilnosti veleprodajnog tržišta na račun krajnjeg potrošača.
To istovremeno stvara prilike i rizike za potrošače.
Korisnik koji može da prebaci značajan deo potrošnje u periode sa nižim cenama, posebno tokom solarnih sati, potencijalno može smanjiti svoje troškove. Domaćinstvo čija je potrošnja uglavnom koncentrisana tokom skupih večernjih sati može, međutim, ostvariti suprotan rezultat.
Ova razlika je važna jer komercijalna vrednost dinamičkih tarifa ne zavisi prvenstveno od ukupne godišnje potrošnje električne energije, već od fleksibilnosti potrošnje.
Električno vozilo koje godišnje potroši 3 MWh može predstavljati mnogo vredniji fleksibilni resurs od drugog uređaja sa istom godišnjom potrošnjom, jer se većina punjenja može pomeriti za nekoliko sati bez značajnog uticaja na korisnika.
Isti princip važi i za toplotne pumpe u kombinaciji sa toplotnom inercijom objekta ili sistemima za skladištenje tople vode.
Klima-uređaji predstavljaju još jedan potencijalno važan slučaj za Grčku. Letnja potražnja za električnom energijom u velikoj meri zavisi od hlađenja, dok automatizovano upravljanje temperaturom može prebaciti deo potrošnje između različitih vremenskih intervala bez potpunog isključivanja hlađenja.
To znači da bi dinamičko određivanje maloprodajnih cena moglo postepeno da stvori tržište za automatizaciju povezanu sa ugovorom o snabdevanju električnom energijom.
Danas potrošači uglavnom dobijaju informacije o cenama za naredni dan i podstiču se da ručno promene svoje navike.
Sledeći korak je softver.
Platforma za upravljanje energijom u domaćinstvu mogla bi automatski da preuzima cenovnu krivu za naredni dan i odlučuje kada će puniti električno vozilo, uključiti bojler ili unapred rashladiti objekat.
U tom trenutku potrošač više ne upravlja aktivno svojom potrošnjom na tržištu.
Algoritam to praktično radi u njegovo ime.
Tu maloprodajno poslovanje počinje da se preklapa sa agregacijom.
Snabdevač koji upravlja hiljadama takvih uređaja poseduje nešto vrednije od portfolija pasivnih potrošača električne energije. On raspolaže portfoliom potrošnje kojom se može upravljati.
Takav portfolio mogao bi se optimizovati u odnosu na nabavku električne energije na veleprodajnom tržištu, izloženost balansiranju i, vremenom, tržišta fleksibilnosti.
Dinamičke tarife zato menjaju i ekonomiju poslovanja snabdevača.
Tradicionalni snabdevač preuzima veliki deo cenovnog rizika. On kupuje električnu energiju po promenljivim veleprodajnim cenama, a zatim je prodaje kroz maloprodajnu strukturu koja može ublažiti te promene.
Dinamički ugovor prenosi veći deo satne izloženosti cenama na samog potrošača.
To smanjuje deo rizika nabavke za snabdevača, ali istovremeno stvara novi konkurentski zahtev — potrebu da se potrošaču pomogne da efikasno upravlja tom izloženošću.
Zbog toga bi se buduća konkurencija sve više mogla zasnivati na softveru i optimizaciji, a ne samo na nominalnoj ceni izraženoj u evrima po kWh.
Jedan snabdevač mogao bi ponuditi jednostavan prenos veleprodajne cene na krajnjeg korisnika.
Drugi bi mogao kombinovati ugovor o snabdevanju sa automatskim punjenjem električnog vozila.
Treći bi mogao povezati dinamičku tarifu sa toplotnom pumpom, kućnom baterijom ili pametnim termostatom.
Četvrti bi mogao garantovati određene uštede u zamenu za ograničenu kontrolu nad odabranim uređajima potrošača.
Marža bi se sve više stvarala kroz optimizaciju.
Ipak, ostaje značajno infrastrukturno ograničenje. Dinamičko određivanje cena funkcioniše samo tamo gde postoji odgovarajuća merna infrastruktura i gde se potvrđeni podaci o potrošnji po intervalima efikasno razmenjuju između HEDNO-a i snabdevača.
Međutim, Grčka je sada otišla dalje od same teorijske rasprave o dinamičkim tarifama.
Ovi proizvodi su već komercijalno dostupni i međusobno se takmiče za potrošače.
To Grčku čini važnim testom za tržišta jugoistočne Evrope — ne samo u pogledu toga da li će potrošači zaista reagovati na promene veleprodajnih cena, već i da li će snabdevači uspeti da tu reakciju pretvore u skalabilan posao zasnovan na fleksibilnosti.
Najvažniji pokazatelj uspeha možda na kraju neće biti broj domaćinstava koja su potpisala dinamičke ugovore.
Mnogo važnije biće koliko megavata potrošnje domaćinstava postane upravljivo kada to učine.
