Rumunski novi mehanizam za odgovor potrošnje na električnu energiju stupio je na snagu 26. avgusta, ali konačna regulativa deluje znatno ograničenije od modela koji je energetski regulator ANRE prvobitno predstavio tržištu.
U saopštenju od 19. avgusta, ANRE je predstavio fleksibilnost potrošnje kao novi tržišni instrument kroz koji bi kvalifikovani potrošači, snabdevači i agregatori mogli dobrovoljno da ponude smanjenje potrošnje električne energije operatoru prenosnog sistema Transelectrica i za to dobiju naknadu ukoliko njihove ponude budu prihvaćene.
ANRE je tada izričito naglasio da ova usluga nije namenjena isključivo kriznim situacijama, već ju je opisao kao ekonomski mehanizam koji potrošačima omogućava da odluče kada im je isplativije da smanje potrošnju nego da nastave sa korišćenjem električne energije.
Međutim, Naredba 54/2026, objavljena u rumunskom Službenom glasniku 26. avgusta, navodi da se aktivacija mehanizma primenjuje u jasno definisanim kriznim situacijama koje utiču na rad nacionalnog elektroenergetskog sistema. To uključuje nacionalne nestašice koje ugrožavaju adekvatnost sistema, regionalne ili evropske krize snabdevanja, dugotrajne ekstremne vremenske uslove, produžene prekide rada interkonektora ili unutrašnjih prenosnih vodova koji ograničavaju uvoz, kao i druge vanredne situacije koje utvrdi nacionalni dispečer.
Ova razlika ima značajan komercijalni značaj.
Tržište odgovora potrošnje koje je stalno dostupno moglo bi da podstakne agregatore da ulažu u telemetriju, automatizaciju, upravljanje industrijskim opterećenjem i razvoj baze klijenata, uz očekivanje da će fleksibilnost biti redovno monetizovana.
Mehanizam koji se aktivira prvenstveno u periodima sistemskog stresa ima potpuno drugačiji profil prihoda. On više funkcioniše kao vanredna rezerva nego kao tržište fleksibilnosti koje kontinuirano generiše prihode.
Prema objavljenim pravilima, Transelectrica treba da utvrdi da li postoji potreba za aktiviranjem mehanizma nakon analize tržišta dan unapred i balansnog tržišta tokom prethodnih pet završenih radnih dana. Okidač može biti situacija u kojoj prodajne ponude sistematski ne obezbeđuju dovoljnu adekvatnost u odnosu na potražnju za električnom energijom u pojedinim trgovinskim intervalima.
Nakon aktivacije, mehanizam koristi dnevne aukcije za odabrane intervale tokom radnih dana.
Fleksibilnost potrošnje trguje se u intervalima od 15 minuta, u skladu sa rumunskim intervalom obračuna odstupanja, dok minimalna količina koja može biti ponuđena iznosi 0,5 MW.
Prihvatljivi pružaoci usluge uključuju dispečabilne potrošače, snabdevače električnom energijom i agregatore koji učestvuju na tržištu dan unapred. Krajnji korisnici koji učestvuju moraju imati brojila sa daljinskim očitavanjem, dok potrošači koji su već kvalifikovani i učestvuju kao pružaoci balansnih usluga ne mogu istovremeno pružati i ovu novu uslugu.
Transelectrica će objavljivati potreban obim smanjenja potrošnje dva dana pre isporuke. Ponude će biti rangirane prema ceni i prihvatane sve dok ne bude pokriven potrebni obim.
Mehanizam može funkcionisati samo tokom perioda koji se smatra strogo neophodnim i najduže jedan mesec, nakon čega je potrebna nova procena.
Takva struktura ima nekoliko važnih posledica za potencijalne agregatore.
Prvo, minimalni prag od 0,5 MW čini agregaciju komercijalno značajnom. Jedna velika fabrika može direktno ispuniti ovaj uslov, ali bi supermarketi, rashladni sistemi, komercijalne zgrade, pumpne stanice ili manji industrijski potrošači morali da budu objedinjeni u veći portfolio.
Drugo, zahtev za brojilima sa daljinskim očitavanjem znači da digitalna infrastruktura predstavlja preduslov, a ne opcionalno unapređenje.
Treće, mehanizam uključuje osnovnu referentnu potrošnju, odnosno baseline, prema kojoj se meri ostvarena fleksibilnost. Transelectrica i operatori merenja upoređuju stvarnu potrošnju sa referentnom potrošnjom zasnovanom na prethodnim periodima rada.
Za agregatore je pravilno određivanje ove referentne vrednosti od ključnog značaja. Odgovor potrošnje ima tržišnu vrednost samo ukoliko sistem može da razlikuje stvarno smanjenje opterećenja od potrošnje koja se svakako ne bi ostvarila.
Međutim, najvažnije pitanje ostaje koliko često će mehanizam biti aktiviran.
Agregator koji, na primer, uloži milion evra u industrijske sisteme upravljanja, integraciju brojila, softver za prognoziranje i ugovore sa klijentima mora imati dovoljno tržišnih aktivacija kako bi povratio te troškove.
Ukoliko rumunski mehanizam bude funkcionisao tokom redovnih perioda visokih cena i zategnutog stanja u sistemu, mogao bi da podrži razvoj stvarne komercijalne industrije fleksibilnosti.
Ako se, međutim, aktivacija ograniči na izuzetne situacije povezane sa adekvatnošću sistema ili vanrednim okolnostima, očekivani godišnji prihodi postaju znatno teži za predviđanje.
To takođe utiče na industrijske potrošače.
Velika energetski intenzivna fabrika može biti spremna da privremeno smanji proizvodnju ukoliko naknada premašuje izgubljenu operativnu maržu. Takvim potrošačima nije nužno potrebno više desetina aktivacija godišnje kako bi učestvovali u programu.
Manji fleksibilni potrošači nalaze se u drugačijoj poziciji. Njihovi pojedinačni prihodi su manji, što znači da agregatori moraju imati ili veću učestalost aktivacija ili pristup većem broju izvora prihoda.
Najodrživiji poslovni model mogao bi zato da kombinuje novi rumunski mehanizam sa učešćem na balansnom tržištu, optimizacijom portfolija, upravljanjem energijom iza brojila i potencijalnim budućim uslugama fleksibilnosti za distributivne mreže, umesto da se oslanja samo na jedan tržišni proizvod.
Postoji i važna razlika između odgovora potrošnje i prinudnog ograničavanja industrijske proizvodnje.
Učešće u ovom mehanizmu je dobrovoljno. Kvalifikovani potrošači sami određuju količinu električne energije koju su spremni da smanje, kao i cenu koju zahtevaju. Prihvaćene ponude postaju obavezujuće transakcije, a ostvareno smanjenje proverava se na osnovu podataka sa brojila.
Na taj način se smanjenje potrošnje pretvara u tržišni proizvod, a ne u administrativnu meru.
Ipak, formulacija konačne regulative pokazuje da Rumunija za sada nije otišla toliko daleko da stvori kontinuirano funkcionalnu berzu fleksibilnosti.
Za tržišta električne energije jugoistočne Evrope, rumunski model biće zanimljiv za praćenje jer se isto pitanje sve češće postavlja širom regiona: da li fleksibilna potrošnja treba svakodnevno da konkuriše proizvodnji električne energije ili treba da ostane strateški instrument koji se aktivira samo kada je konvencionalno tržište pod pritiskom?
Rumunija je sada izgradila potrebnu aukcijsku infrastrukturu.
Ono što i dalje ostaje neizvesno jeste koliko često će joj biti dozvoljeno da radi.
