Gas se ponovo vraća na investicionu agendu jugoistočne Evrope, ali se njegova uloga u regionalnom elektroenergetskom sistemu menja.
Najznačajniji razvojni pomaci tokom avgusta nisu bili usmereni toliko na širi povratak konvencionalne bazne proizvodnje, koliko na diverzifikaciju snabdevanja, gasnu infrastrukturu i ciljane investicije u fleksibilne gasne kapacitete.
Jedan od najjasnijih pomaka zabeležen je u Bugarskoj, gde je DEPA Commercial isporučio 500 GWh LNG-a kompaniji Bulgartransgaz preko FSRU terminala u Aleksandropolisu.
Isporuka je predstavljala prvi slučaj da je bugarski operator prenosnog sistema koristio LNG sa ovog terminala za potrebe sistema, čime je dodatno ojačan gasni koridor sever–jug koji povezuje grčku LNG infrastrukturu sa Bugarskom i tržištima severnije u regionu.
Ovaj razvoj je značajan jer se bezbednost snabdevanja gasom u jugoistočnoj Evropi istorijski u velikoj meri oslanjala na tokove gasa pravcem istok–zapad.
Dodatne ulazne tačke za LNG mogu smanjiti zavisnost od pojedinačnih pravaca snabdevanja, uz istovremeno povećanje konkurencije između gasa iz gasovoda i uvoznog LNG-a.
Regulatorna integracija napreduje uporedo sa fizičkom infrastrukturom.
Pravila EU u oblasti gasnih mrežnih pravila počinju da se primenjuju i na spoljne granice sa ugovornim stranama Energetske zajednice, obuhvatajući oblasti kao što su alokacija kapaciteta, balansiranje i interoperabilnost.
Srbija se takođe priprema za veći investicioni ciklus u domaću gasnu infrastrukturu.
Beograd i Svetska banka razvijaju višegodišnji investicioni paket vredan gotovo milijardu evra, koji je u početnoj fazi usmeren na gasovod Niš–Velika Plana, uz potencijalna buduća ulaganja u skladištenje gasa i dodatne prenosne veze.
Zemlja istovremeno sarađuje sa kompanijom SOCAR na preliminarnoj studiji izvodljivosti za planiranu gasnu kogenerativnu elektranu kod Niša, snage približno 500 MW, čiji bi razvoj mogao da bude realizovan oko 2030. godine.
Projekat je i dalje u ranoj fazi, ali pokazuje kako se menja uloga gasa u budućem elektroenergetskom sistemu Srbije.
Grčka ima napredniji projekat proizvodnje električne energije iz gasa.
Kompanija Larissa Thermoelectric dodelila je AVAX-u EPC ugovor za planiranu gasnu elektranu sa kombinovanim ciklusom, snage 794 MW, zasnovanu na tehnologiji kompanije Mitsubishi Power, iako projekat još čeka konačnu investicionu odluku koja se očekuje kasnije tokom 2026. godine.
Ekonomika novih gasnih elektrana značajno će se razlikovati od ekonomike starijih konvencionalnih proizvodnih kapaciteta.
Kako udeo solarne i vetroenergije raste, broj sati rada tokom godine može da se smanjuje, čak i dok vrednost pojedinih perioda sa visokim cenama raste.
Nove gasne elektrane sa kombinovanim ciklusom zato će sve više zavisiti od tržišnih spreadova, mehanizama naknade za raspoloživost kapaciteta, prihoda od pomoćnih sistemskih usluga i sposobnosti da efikasno rade pri promenljivom opterećenju.
To menja način na koji investitori treba da procenjuju gasnu proizvodnju.
Buduća vrednost gasnog postrojenja sve će manje zavisiti od toga koliko sati može da radi, a sve više od toga koliko efikasno i profitabilno može da reaguje upravo u periodima kada je elektroenergetskom sistemu najpotrebnija fleksibilna proizvodnja.
Gas se zato ne vraća nužno u jugoistočnu Evropu kao tradicionalna tehnologija bazne proizvodnje. Njegova nova uloga sve više se oblikuje kao izvor fleksibilnosti, sigurnosti snabdevanja i balansiranja, koji podržava elektroenergetski sistem sa rastućim udelom promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.
