Tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi pokazala su tokom delova avgusta visok stepen fizičke integrisanosti, pri čemu su pojedine nacionalne berze električne energije beležile gotovo identične cene.
Istovremeno, Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) stvara novu ekonomsku liniju razdvajanja između tržišta električne energije u EU i zemljama van Unije.
Dana 19. avgusta, cene električne energije za dan unapred u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj približile su se nivou od oko 168 evra/MWh, pri čemu je razlika između pojedinih tržišta pala na svega približno 0,30 evra/MWh.
Sličan obrazac zabeležen je i 25. avgusta, kada su se Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Hrvatska i Slovenija trgovale u relativno uskom rasponu od približno 173,7 do 175,7 evra/MWh.
Takva konvergencija ukazuje na sve veći uticaj prekograničnih interkonekcija i regionalnog trgovanja električnom energijom, koji susednim tržištima omogućavaju da sve snažnije reaguju na iste osnovne faktore ponude i potražnje.
Ipak, integracija i dalje nije potpuna.
Srbija je 25. avgusta trgovala po ceni od približno 157,95 evra/MWh, čime se već našla ispod usklađenih cena na tržištima EU.
Razlika je postala još izraženija do 31. avgusta. Mađarska je zaključila trgovanje na približno 173,41 evra/MWh, Rumunija na 174,90 evra/MWh, Slovenija na 173,61 evra/MWh, Hrvatska na 172,28 evra/MWh, dok su Bugarska i Grčka bile na oko 171,24 evra/MWh.
Srbija je, poređenja radi, završila sa cenom od svega 132,21 evra/MWh, što je predstavljalo razliku veću od 40 evra/MWh u odnosu na Rumuniju.
Raspoloživost prenosnih kapaciteta, struktura domaće proizvodnje i razlike u nacionalnim tržišnim mehanizmima objašnjavaju deo ovog odstupanja.
Međutim, CBAM uvodi dodatni sloj ekonomske diferencijacije.
Tokom prvog kvartala primene konačnog CBAM režima, komercijalna razmena električne energije između tržišta Energetske zajednice i susednih sistema u EU smanjena je za oko 25%, dok su cene električne energije na tržištima Energetske zajednice u proseku bile približno 30 evra/MWh niže od cena na susednim tržištima EU.
Prekogranična trgovina delimično se oporavila tokom drugog kvartala, ali ovaj mehanizam nastavlja da menja ekonomiku izvoza električne energije iz ugljenično intenzivnih elektroenergetskih sistema koji nisu deo EU.
Za proizvođače iz obnovljivih izvora izazov je drugačiji.
Njihova električna energija može imati veoma niske direktne emisije, ali ostvarivanje pune ekonomske vrednosti te prednosti zahteva pouzdan lanac koji povezuje proizvodnju, raspoređivanje, ugovornu alokaciju i verifikaciju na granici EU.
Zbog toga sledljivost niskougljeničnih karakteristika električne energije postaje više od regulatornog zahteva — ona sve više predstavlja komercijalnu vrednost.
Za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, regionalna integracija tržišta električne energije tako se razvija kroz dva paralelna procesa.
Fizičke interkonekcije i spajanje tržišta mogu da smanje razlike u veleprodajnim cenama i povećaju efikasnost trgovanja.
Istovremeno, regulativa u oblasti ugljenika može da uvede novu vrstu razgraničenja, zasnovanu na poreklu električne energije i mogućnosti dokazivanja njenih ugljeničnih karakteristika.
Rezultat bi mogao biti da tržište električne energije jugoistočne Evrope bude sve više segmentirano ne samo prema nacionalnim granicama, ograničenjima u prenosnoj mreži i lokalnoj proizvodnji, već i prema ugljeničnim karakteristikama i mogućnosti verifikacije svakog MWh kojim se trguje.
