Crna Gora je izgradila značajan portfelj planiranih solarnih i vetroenergetskih projekata, ali su dešavanja tokom avgusta ukazala na sve izraženije ograničenje: pristup elektroenergetskoj mreži postaje gotovo jednako važan kao i sam potencijal za proizvodnju električne energije.
CGES i Nu Energy potpisali su ugovor o priključenju projekta Velestovo na elektroenergetsku mrežu, jednog od naprednijih hibridnih projekata obnovljive energije u Crnoj Gori. Planirano je da projekat obuhvati do 60 MWp solarne snage, uz baterijski sistem za skladištenje energije kapaciteta 50 MW/100 MWh, dok se ukupna investicija procenjuje na približno 50 miliona evra.
Značaj ovog sporazuma nije toliko u samoj nominalnoj proizvodnoj snazi, koliko u činjenici da projekat napreduje ka jasno definisanom priključenju na prenosni sistem. Kako se portfelj projekata obnovljive energije u Crnoj Gori sve više popunjava, obezbeđen i kredibilan pristup mreži postaje ključna razlika između projekata koji mogu da napreduju i onih koji ostaju na nivou razvojnih planova.
Sličan filter razvoja sve više se primenjuje i na vetroenergetske projekte. Za planirani vetropark Brajići, kapaciteta oko 100,8 MW, zahtevana je izrada pune studije procene uticaja na životnu sredinu. Time projekat ulazi u napredniju fazu postupka dobijanja dozvola, iako sama odluka ne predstavlja konačno odobrenje sa aspekta zaštite životne sredine.
Istovremeno, crnogorski prenosni sistem dobija dodatna ulaganja usmerena na povećanje pouzdanosti mreže i stvaranje uslova za priključenje budućih proizvodnih kapaciteta. CGES je završio zamenu transformatora snage 150 MVA u trafostanici Podgorica 1, u okviru šireg programa vrednog približno 4,4 miliona evra.
Dodatna ulaganja u mrežu podržana su zajmom AFD-a od 25 miliona evra, uz planirani grant WBIF-a od približno 8,5 miliona evra, namenjen strateškim unapređenjima, uključujući infrastrukturu povezanu sa projektima Perućica i Pljevlja 2. Ova ulaganja dobijaju sve veći značaj kako se Crna Gora priprema za značajno povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Tajming je posebno važan imajući u vidu da je potencijalni obim novih kapaciteta iz obnovljivih izvora veliki u odnosu na domaću potrošnju električne energije. Investiciona logika novih solarnih i vetroprojekata zato ne zavisi samo od proizvodnog potencijala, već i od pristupa regionalnim tržištima električne energije i mogućnosti izvoza kroz interkonektor sa Italijom.
Zbog toga ograničenja prenosne mreže, rizik od ograničavanja proizvodnje (curtailment) i mogućnost izvoza postaju sve važnije varijable u finansiranju projekata. Projekat sa kvalitetnim solarnim ili vetropotencijalom i dalje može imati znatno slabiju ekonomiku ako njegovo priključenje zahteva velika ulaganja u jačanje mreže ili ako zagušenja u sistemu ograničavaju količinu električne energije koja može da bude plasirana na tržište.
Za banke i investitore to menja i samu definiciju spremnosti projekta za realizaciju. Finansijske institucije koje procenjuju crnogorske projekte obnovljive energije sve će više zahtevati detaljne informacije o statusu priključenja, potrebnim ulaganjima u mrežu, očekivanim rokovima puštanja u rad i potencijalnim operativnim ograničenjima.
Prava na zemljištu, procene raspoloživosti resursa i dobijanje dozvola i dalje će ostati osnovni elementi razvoja svakog projekta. Međutim, na tržištu na kojem se portfelj obnovljivih projekata brzo širi, sami po sebi više nisu dovoljni da obezbede bankabilnost projekta.
Sledeću generaciju uspešnih projekata obnovljive energije u Crnoj Gori zato će verovatnije odrediti pitanje ko će prvi obezbediti kredibilan pristup mreži, a ne samo ko kontroliše najbolje lokacije za razvoj. Kako se red projekata za priključenje sve više popunjava, dostupnost prenosne mreže prelazi iz tehničkog pitanja u jedan od ključnih faktora koji određuju investicionu vrednost projekta.
