Finansiranje projekata obnovljive energije u jugoistočnoj Evropi sve je razvijenije, ali je avgust pokazao da finansijeri postaju sve selektivniji. Kapital se usmerava ka većim projektima, iskusnim investitorima i projektima sa kredibilnim pristupom tržištu, umesto da se proizvodni kapaciteti iz obnovljivih izvora posmatraju kao međusobno zamenljivi.
Rumunija je pružila najjasniji dokaz ovog trenda. BCR i Erste Group dogovorili su približno 132 miliona evra građevinskog finansiranja za Scatecov vetropark Urleasca snage 77 MW, pri čemu je BCR obezbedio oko 76 miliona evra.
Ova transakcija deo je šireg širenja kreditiranja energetskog sektora. BCR je saopštio da je tokom prve polovine 2026. godine finansirao približno 450 miliona evra energetskih investicija u Rumuniji, uključujući više od 362 miliona evra za projekte obnovljive energije. Od tog iznosa, oko 288 miliona evra bilo je namenjeno vetroprojektima, 41 milion evra solarnim projektima, a 33 miliona evra baterijskim sistemima za skladištenje energije.
Visok udeo vetroenergije posebno je značajan nakon nekoliko godina tokom kojih su razvojni portfelji obnovljive energije širom jugoistočne Evrope bili sve više koncentrisani na solarne projekte. Ovaj pomak ne znači nužno da finansijeri daju prednost vetru, već odražava sve veću pažnju koju posvećuju profilu proizvodnje i odnosu između vremena proizvodnje i ostvarene cene električne energije.
Proizvodnja iz solarnih elektrana sve je više koncentrisana u podnevnim satima, kada rastući prodor fotonaponskih kapaciteta može da izvrši pritisak na tržišne cene. Proizvodnja vetroelektrana uglavnom prati drugačiji obrazac, što može da donese koristi u vidu diverzifikacije portfolija koji uključuju više tehnologija obnovljive energije.
To, međutim, ne znači da je vetar po definiciji privlačniji od sunca. Umesto toga, oblik i vremenski raspored proizvodnje postaju sve važniji za ekonomiku projekta. Dva projekta sa sličnom godišnjom proizvodnjom mogu imati značajno različite prihodne profile u zavisnosti od toga kada proizvode električnu energiju i po kojim tržišnim cenama je ta proizvodnja ostvarena.
Zbog toga finansijeri prilikom procene projekata obnovljive energije sve više izlaze iz okvira jednostavnih pretpostavki o godišnjoj proizvodnji. Rizik od ograničavanja proizvodnje, troškovi balansiranja, izloženost negativnim cenama, periodi tržišne izloženosti i ograničenja na mreži postaju sve važniji elementi finansijskih modela i kreditnih procena.
Tradicionalni model finansiranja projekata obnovljive energije bio je relativno jednostavan kada su projekti imali koristi od fid-in tarifa ili dugoročnih ugovora o otkupu električne energije po fiksnim cenama (PPA), koji su obezbeđivali predvidive prihode. Veća izloženost tržištu uvodi znatno širi raspon mogućih ishoda i stavlja veći naglasak na kvalitet komercijalne strukture projekta.
Ovakvo okruženje ide u prilog većim i iskusnijim investitorima koji mogu da upravljaju diverzifikovanim portfolijima, ugovaraju složenije PPA aranžmane, optimizuju tržišnu izloženost i apsorbuju periode slabijih cena. Istovremeno, finansiranje može postati zahtevnije za manje samostalne projekte koji nemaju ugovornu zaštitu prihoda ili dovoljan obim da apsorbuju tržišnu volatilnost.
Tržište kreditiranja energetskog sektora u jugoistočnoj Evropi zato postaje zrelije, a ne samo izdašnije. Kapital je dostupan, ali banke sve izraženije razlikuju projekte na osnovu kvaliteta investitora, ugovorne strukture, izloženosti mreži i očekivanih tržišnih performansi.
Rezultat je selektivnije okruženje za finansiranje, u kojem nisu svi megavati iz obnovljivih izvora jednako vrednovani. Kako prodor obnovljive energije raste, a izloženost tržištu postaje sve veća, projekti koji mogu da dokažu predvidive novčane tokove i efikasno upravljanje rizicima verovatno će privući sve veći deo raspoloživog kapitala.
