U prvom kvartalu 2025. godine, 42,5 odsto neto proizvedene električne energije u Evropskoj uniji dolazilo je iz obnovljivih izvora. U poređenju sa prvim kvartalom 2024. godine, to predstavlja pad od 4,3 procentna poena, sa prethodnih 46,8 odsto. Iako je proizvodnja električne energije iz solarne energije značajno porasla – sa 40,9 teravat-sati u prvom kvartalu 2024. na 55 teravat-sati u istom periodu 2025. godine – ovaj rast nije bio dovoljan da nadoknadi pad proizvodnje iz hidroelektrana i vetroparkova, koja je pala sa 260,5 na 218,5 teravat-sati.
Među državama članicama EU, Danska je imala najveći udeo obnovljivih izvora u neto proizvodnji električne energije tokom prvog kvartala 2025. godine – čak 88,5 odsto. Slede Portugal sa 86,6 odsto i Hrvatska sa 77,3 odsto. S druge strane, najniži udeli zabeleženi su u Češkoj (13,4 odsto), Malti (14,4 odsto) i Slovačkoj (15,1 odsto).
U 19 zemalja članica EU, udeo obnovljivih izvora u neto proizvodnji električne energije opao je u prvom kvartalu 2025. u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Glavni razlog za to bio je pad proizvodnje iz hidro i vetroenergije. Najveći pad zabeležen je u Grčkoj (za 12,4 procentna poena), Litvaniji (12,0 poena) i Slovačkoj (10,6 poena).
Tokom prvog kvartala 2025. godine, najveći deo električne energije iz obnovljivih izvora došao je iz vetra (42,5 odsto), zatim iz hidroenergije (29,2 odsto) i solarne energije (18,1 odsto). Obnovljiva goriva iz sagorevanja činila su 9,8 odsto, dok je geotermalna energija učestvovala sa 0,5 odsto.
