Cene gasa u Evropi porasle su za 11,4% tokom nedelje od 16. do 22. juna 2025. godine, usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, povećane potražnje za hlađenjem zbog izuzetno toplog vremena i smanjene proizvodnje vetroenergije širom kontinenta. Dana 19. juna, TTF fjučersi za isporuku narednog meseca, kojima se trguje na ICE berzi, dostigli su cenu od 41,6 €/MWh, što je najviši nivo zatvaranja od 2. aprila. Nagli rast cena prvenstveno je bio posledica strahovanja od mogućih poremećaja u snabdevanju, naročito zbog eskalacije sukoba između Izraela i Irana, što je izazvalo zabrinutost oko potencijalnog učešća Sjedinjenih Američkih Država i bezbednosti isporuka LNG-a kroz Ormuski moreuz.
Tokom treće nedelje juna, TTF fjučersi za isporuku u julu trgovali su se po prosečnoj ceni od oko 40 €/MWh. U ponedeljak, 16. juna, cena je dostigla nedeljni minimum od 37,906 €/MWh, što je bilo za 0,03% više u odnosu na poslednju sesiju prethodne nedelje, i 6,5% više nego u ponedeljak, 9. juna. Kako je nedelja odmicala, cene su pratile uzlazni trend, a u četvrtak, 19. juna, fjučersi su dostigli nedeljni maksimum od 41,625 €/MWh. To je predstavljalo dnevni rast od 7,6% i porast od 15,1% u odnosu na četvrtak, 12. juna. Prosečna nedeljna cena iznosila je 40,139 €/MWh, što je 11,4% više nego prosečna vrednost u 24. nedelji.
Veleprodajne cene gasa značajno su porasle u sredu, kao odgovor tržišta na izveštaje da je Katar naložio LNG tankerima da čekaju van Ormuskog moreuza dok ne dobiju dozvolu za ulazak i utovar. Ova mera, shvaćena kao preventivna u kontekstu rastućih regionalnih tenzija, dodatno je pojačala strahovanja od prekida u ključnim pravcima snabdevanja. Iako je snabdevanje iz regiona ostalo stabilno, mogućnost ometanja pomorskih ruta povećala je neizvesnost na tržištu.
U četvrtak su cene gasa dostigle najviši nivo od početka aprila, podstaknute brigama o stabilnosti Bliskog istoka i strateškom značaju Ormuskog moreuza. Iako je uzlazni trend blago oslabio u petak, 20. juna, tržište je ostalo nestabilno zbog nastavka geopolitičkih napetosti.
U međuvremenu, Izrael je 19. juna obnovio ograničeni izvoz gasa iz svojih rezervi, gotovo nedelju dana nakon što su zatvorena dva ključna morska nalazišta – Leviatan i Karish – usled eskalacije sukoba. Ova nalazišta, kojima upravljaju kompanije Chevron i Energean, zatvorena su 13. juna iz bezbednosnih razloga. Obnovljeni izvoz uglavnom je išao ka Jordanu, dok su samo minimalne količine stigle do Egipta. Izraelski gas igra ključnu ulogu u egipatskom energetskom miksu, čineći do 60% njegovog uvoza gasa i oko petinu ukupne potrošnje. Kao odgovor na manjak snabdevanja, Egipat se okrenuo alternativnim izvorima – povećana je upotreba mazuta u termoelektranama i sklopljeni su LNG ugovori u vrednosti većoj od 8 milijardi dolara. Zemlja takođe priprema dodatne plutajuće jedinice za regasifikaciju kako bi ojačala otpornost snabdevanja.
U Kataru, proizvodnja gasa na nalazištu Južni Pars – poznatom i kao Severno polje – ostala je stabilna uprkos izraelskom vazdušnom napadu 14. juna. Prema izvorima, kompanija QatarEnergy naložila je LNG tankerima da odlože ulazak u Persijski zaliv sve do dana predviđenog za utovar, kao dodatnu meru bezbednosti. Južni Pars/Severno polje je najveće gasno nalazište na svetu, koje zajednički koriste Iran i Katar, sa godišnjom proizvodnjom većom od 350 milijardi kubnih metara – više nego što Evropska unija potroši na godišnjem nivou. Polje obezbeđuje oko 70% snabdevanja gasom u Iranu, dok čini osnovu za ogromnu LNG industriju Katara.
Na nivou politika, Evropska unija je napravila značajan korak ka energetskoj nezavisnosti. Evropska komisija je 17. juna 2025. godine predstavila zakonodavni predlog kojim se predviđa postepeno ukidanje uvoza ruskog gasa i nafte do kraja 2027. godine. Predlog predviđa faznu zabranu uvoza gasovodnog i LNG gasa poreklom iz Ruske Federacije, bilo direktno ili indirektno. Takođe se predviđa potpuni prestanak uvoza ruske nafte do kraja pomenutog perioda. Zemlje članice biće obavezne da dostave planove diverzifikacije sa konkretnim merama i rokovima za postepeno ukidanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Ova inicijativa deo je šire strategije EU da umanji tržišne i bezbednosne rizike i da ojača energetsku suverenost i konkurentnost Unije.
