Izuzetne rezultate koje Elektroprivreda Srbije ostvaruje poslednjih pet-šest godina u proizvodnji uglja i električne energije ne prate odgovarajući finansijski efekti, i to je glavni razlog zbog koga se danas postavlja pitanje da li će EPS moći da održi dostignuti nivo proizvodnje i obezbedi uredno snabdevanje kupaca električnom energijom u narednim godinama – rekao je za list „kWh“ Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a za tehnički sistem. I ovo najnovije poskupljenje struje, kazao je on, pomoći će samo toliko da se izmiri gomila faktura iz protekle remontne sezone i započnu neki jednostavniji poslovi ovogodišnjeg ciklusa remonta, a o nekom značajnijem investicionom zahvatu iz sopstvenih sredstava ne može ni da se razgovara.
Nije bilo gomile para
– Uostalom, EPS je i krenuo u potragu za strateškim partnerima radi izgradnje tako neophodnih novih elektrana, jer je još pre nekoliko godina postalo jasno da se iz redovnih prihoda, koje generiše na ovaj način regulisana cena struje, ne mogu namaknuti sredstva ni za mnogo manje razvojne potrebe nego što je izgradnja elektrane. Zbog nepovoljnog finansijskog stanja, EPS nije mogao da računa na veća kreditna zaduženja, a ni država očigledno nije imala kapacitet da uđe u tako veliki kreditni aranžman, kakav bi zahtevala gradnja elektrane. U izgradnju nove elektrane značajnijeg kapaciteta ne može se krenuti ako već na početku nije obezbeđena velika svota novca. Ne može elektrana da se započne, pa da se stane. To je najgora varijanta. Uostalom, takvu situaciju imamo sa TE „Kolubara B“ – podsetio je Manasijević i istakao da je zbog dugog finansijskog iscrpljivanja EPS-a Srbija sada došla u situaciju da se postavlja pitanje da li će se sopstvena proizvodnja očuvati kao glavni oslonac u snabdevanju tarifnih kupaca električnom energijom ili će iz godine u godinu slabiti sadašnja elektroenergetska samostalnost zemlje.
Pomoćnik generalnog direktora EPS-a nije doveo u sumnju ovogodišnje ispunjenje obaveza EPS-a u izvršavanju elektroenergetskog bilansa republike, pa ni naredne godine, ali je izričito stavio da znanja da se u obnovi, modernizaciji i povećanju snage postojećih kapaciteta u elektranama, imajući u vidu i revitalizacije agregata i blokova koje su u toku, došlo do plafona i da dalje i više od toga ne može. – I najsvežiji podaci o proizvodnji električne energije svedoče o dostignutom maksimumu i, posebno, o dobrom radu EPS-a. U prva tri meseca ove godine, elektrane EPS-a (bez TE „Kosovo“) proizvele su ukupno 10 milijardi i 530 miliona kilovat-sati, što je oko pet odsto više od bilansiranih količina za ovaj period i 4,4 odsto više nego što je proizvedeno u istom kvartalu prošle godine. I ne samo da je veća od planirane za ovaj period i veća od prošlogodišnje, proizvodnja u prvom tromesečju ove godine najveća je kvartalna proizvodnja naših elektrana od 1990. godine – istakao je Manasijević.
On je objasnio i zašto se za poređenje uzima 1990. godina. – Uzimamo tu godinu zato što je bila izuzetno dobra godina u elektroenergetskom pogledu. Ne poredimo proizvodnju električne energije sa onom iz 1991. godine, kada je rat počeo na prostoru bivše SFRJ i kada su krenuli rastakanje i lomovi u svim delatnostima, pa i u elektroprivrednoj. Za nas u Srbiji kulminacija tih lomova bilo je NATO bombardovanje, iz kojeg je elektroenergetski sistem Srbije izašao znatno oštećen. Trebalo je sve te posledice sanirati i krenuti dalje u razvoj sistema. U protekloj deceniji mi smo to i činili. Postojećim elektranama produžili smo radni vek i uvećali im snagu, efikasnost, iskorišćenje i pouzdanost. Nivo proizvodnje iz 1990. uspeli smo da dostignemo već 2004. godine. Sledeće, 2005, godine premašili smo tih 31,7 milijardi kWh, a onda je proizvodnja iz godine u godinu povećavana. U poslednje dve godine EPS proizvodi oko četiri milijarde kilovat-sati ili 13,6 odsto godišnje više nego 1990, to jest u vreme kada su mu postrojenja bila 20 godina mlađa. Prošle godine proizvedeno je nešto manje, a pretprošle nešto više od 36 milijardi kWh. To je sasvim blizu maksimuma koji EPS može da izvuče iz postojećih kapaciteta, pa i tako obnovljenih i modernizovanih kao što su sada – ocenio je Manasijević i istakao da je obim ukupnog povećanja proizvodnje za 20 godina jednak neprestanom godišnjem radu punom snagom bloka od oko 500 megavata.
Tajm-aut za državu
Pomoćnik generalnog direktora EPS-a objasnio je da je maksimum u proizvodnji dostignut, ali da potrošnja električne energije u Srbiji neprestano i nezadrživo raste, tako da je Elektroprivreda Srbije sada na prekretnici: ili će se graditi nove elektrane ili će se država opredeliti za znato veći uvoz struje. – Više se praktično ne može, a potrošnja je sve veća – kazao je on. – Potrošnja raste iz godine u godinu, a da se pri tom ne čini gotovo ništa ozbiljno da se ona svede u okvire racionalnog. Disparitet cena energenata je dugo već takav da se potrošači guraju u potrošnju električne energije kao najjeftinijeg vida energije za grejanje. Takođe, energetska efikasnost u Srbiji još je misaona imenica. Pogledajte samo koliko je nedovršenih i neomalterisanih kuća gde god se okrenete!
Manasijević je rekao da preti i nedostatak uglja, kojeg već za koju godinu možda neće biti dovoljno ni za sadašnji nivo proizvodnje električne energije. Podsetio je da deset godina traje ubeđivanje oko preseljenja Vreoca i vreočkog groblja i kazao da je sada EPS u situaciji da mora, i bez novih elektrana, da otvara nove kopove. A za otvaranje novog kopa takođe je potrebno mnogo novca. Prema njegovim rečima, toliko mnogo da EPS nema snage da to samostalno iznese. – Elektroprivreda Srbije je u teškoj finansijskoj situaciji zato što je država izabrala da ovaj svoj resurs maksimalno stavi u službu održavanja socijalnog mira i očuvanja relativno stabilnog nivoa životnog standarda građana. Takva politika traje dosta dugo i bez obzira na to koja je opcija ili politička partija na vlasti. Ona se kroz elektroenergetske pokazatelje može pratiti u kontinuitetu od barem 20 godina – kazao je Manasijević.
Naglasivši da je Elektroprivreda Srbije svojim radom dala republičkoj vladi tajm-aut, da prevlada period tranzicije u privredi i da uzme daha i odluči šta će dalje da čini za očuvanje elektroenergetskog sektora, Manasijević je, pored povećanja proizvodnje električne energije, u izuzetne rezultate EPS-a ubrojao i uštede i prihode koje je EPS ostvario kupujući od 2005. godine upola manje električne energije za zimske potrebe nego što je planirano i prodajom viškova na slobodnom tržištu, iako to najčešće nije moglo ni da se uvrsti u bilans.
Samo za tri meseca ove godine, uštedevši 5,5 miliona evra na manjoj nabavci od planirane i zaradivši 13,2 miliona evra prodajom viškova kilovat-sati, EPS je stvorio (prihodovao) ukupno 18,7 miliona evra. Od 2005. do 2010. godine, EPS je uvezao samo 3,1 milijardu kilovat-sati iako je bilo planirano gotovo duplo više. Na taj način, za šest godina ušteđeno je, prema rečima Manasijevića, nešto više od 159 miliona evra. U isto vreme, prodajom oko 4,58 milijardi kWh na slobodnom tržištu zaradio je više od 164 miliona evra. To znači da je JP EPS optimizacijom svoje proizvodnje i uspešnim vođenjem trgovine na veliko za šest godina uštedeo ukupno 323 miliona evra ili oko 55 miliona evra godišnje. – Ovakvi rezultati EPS-a iznenadili su sve poznavaoce energetskih prilika u Srbiji. Niko se nije nadao da će EPS od velikog uvoznika struje iz perioda 2001–2003. godina tako brzo doći do nivoa da može da prodaje značajnije viškove električne energije iz svog sistema – kazao je Manasijević i istakao da su veliki impuls uzdizanju EPS-a bile donacije, koje su u datom trenutku pokrenule stvari sa mrtve tačke. Bilo je to doba, početkom ovoga veka, kada se u Srbiji nije znalo gde su pare potrebnije.
Stvorena značajna nova vrednost
– EPS je dobio donacije i lično mislim da je dobro što ih je dobio. Dobio ih je zato što je imao projekte i zato što je znao u šta novac treba da se uloži da bi se stvorila nova vrednost. I stvorili smo je. Proizvodnja električne energije u odnosu na 1990. godinu povećana je za 13,6 odsto, i to iz istih, 20 godina starijih, kapaciteta, ali zato obnovljenih i modernizovanih – kazao je Manasijević i istakao da je EPS ukupno od 2001. godine, računajući uvećane godišnje prinose po osnovu veće proizvodnje električne energije samo u termoelektranama, uštede u potrošnji uglja, mazuta i ulja, efekte na životnu sredinu i racionalizaciju procesa rada, stvorio novu vrednost od oko dve milijarde evra, računajući prema domaćoj prosečnoj ceni kilovat-sata. Pri tome, ukupna ulaganja, donacije i sopstvena sredstva, uložena u postrojenja EPS-a, iznosila su oko 1,48 milijardi evra.
Ako ne jasnija, onda sigurno ilustrativnija slika elektroenergetske situacije u Srbiji dobija se kada se posmatra kretanje potrošnje električne energije u proteklih 20 godina. Kada je EPS 1990. godine sa i sada raspoloživim kapacitetima (dakle, bez TE „Kosovo“) proizveo 31,7 milijardi kilovat-sati, potrošnja električne energije u Srbiji, bez KiM, iznosila je 24,9 milijardi kWh. Prošle godine, potrošnja je premašila 34 milijarde kWh, to jest bila je 36,74 odsto veća nego pre 20 godina. – Pre 20 godina EPS je imao gotovo sedam milijardi kilovat-sati veću proizvodnju električne energije nego što je bila potrošnja u Srbiji bez južne pokrajine. I to je bio jedan od resursa koji nam je omogućio da obnovimo postrojenja. Nažalost, taj resurs je iscrpljen stalnim rastom potrošnje. Lično mislim da je sramota da nam je potrošnja električne energije toliko skočila, više nego za trećinu, dok je industrijska proizvodnja u Srbiji u odnosu na 1990. godinu pala za više od 50 odsto. Pri tome, potrošnja se iz industrije preselila u domaćinstva, gde se ne stvara nova vrednost, i to je ono što je glavna karakteristika ne samo elektroenergetske nego i ukupne ekonomske efikasnosti naše zajednice – kazao je Manasijević.
Navodeći da je potrošnja svih drugih energenata u Srbiji osetno pala, a da raste samo potrošnja električne energije, pomoćnik generalnog direktora EPS-a rekao je da se i kroz tu prizmu oslikava neadekvatan paritet cena energenata i istakao da netržišna cena kilovat-sata podstiče neracionalno povećanje potrošnje električne energije i istovremeno otežava finansijski položaj EPS-a. – Mi smo gro proizvedene energije morali da plasiramo tarifnim kupcima po regulisanoj ceni, znatno manjoj od tržišne. Pri tome, ni u jednoj godini nije odobrena planirana cena kilovat-sata, već manja, što se direktno odražavalo na nivo remonta postrojenja i tokove revitalizacije elektrana. Takođe, pored restriktivnih povećanja cene, stanje u kasi EPS-a remetili su i drugi faktori, kao što su inflacija, kursne razlike, uvećane obaveze prema državi. Taj nesklad u jednom trenutku postaje određujući za ukupan rad, a to se upravo sada ispoljava – kazao je Manasijević.
Najbolji deo privrede
– Po rezultatima koje postiže, EPS se pokazao kao najbolji i najvitalniji deo srpske privrede. On je uspeo da izbegne sudbinu ostale privrede i da pokaže šta su znanje i rad, a delom i ublažavanje posledica destimulativnih uticaja spoljnih faktora. I preduzeća koja rade za EPS, kao isporučioci opreme i delova ili kao izvođači radova, takođe su najbolja u svojim delatnostima. Zašto su najbolja? Pa zato što kod nas, kao ni kod izgradnje mostova, na primer, ne može posao da se otalja. Mora sve da bude kvalitetno i u skladu sa jasno propisanim tehničko-tehnološkim standardima. Kad nije tako, most se sruši, a naše mašine bi prosto otkazale. U najmanju ruku, stale bi. Da ne pominjemo još teže moguće posledice. Prema tome, EPS je u protekloj deceniji i pokazao i dokazao da je visoko postavio standarde u privredi Srbije. Pri tome, on je, nažalost, upao u tešku finansijsku situaciju, jer je kao sistem dugo žrtvovan radi održavanja socijalnog mira u državi – istakao je Manasijević.
Nije sreća, već znanje
-Može neko da kaže da je EPS imao sreće, pa je postigao ovako zavidne rezultate u proizvodnji i stvaranju nove vrednosti. Sreća, međutim, može čoveka, ili preuzeće, da prati godinu, dve, ali ne može u kontinuitetu da traje šest godina, koliko EPS prkosi sili regulisane cene struje i istovremeno neprestano uvećava proizvodnju i obnavlja svoje elektrane. Ipak su to, pre svega, rad i znanje. Mi smo u EPS-u sasvim dobro znali šta treba da uradimo na postrojenjima da bismo dobili i veću proizvodnju i veću pouzdanost sistema. Takođe smo znali kako da povećamo efikasnost rada u celini i mislim da smo i u tome uspeli. Uostalom, o tome svedoče naši proizvodni rezultati – naglasio je Manasijević.
Izvor balkanmagazin.com
Energetika Vesti App
