Javna rasprava u Crnoj Gori o Nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP) završena je prošle nedelje. Ministarstvo energetike je saopštilo da bi izveštaj sa konsultacija, zajedno sa konačnim planom, mogao biti objavljen u naredna dva meseca. Odluka o tome koji veliki hidroenergetski projekat će prvi krenuti u izgradnju očekuje se do kraja godine.
NECP se bavi dve ključne nacionalne prioritete: definisanjem datuma zatvaranja termoelektrane Pljevlja i određivanjem portfolija novih elektrana koje će je zameniti. TPP Pljevlja, puštena u rad 1982. godine, i dalje predstavlja glavni izvor električne energije u zemlji, obezbeđujući značajan obim proizvodnje i stabilnu osnovnu snagu za balansiranje sistema. Nacrt plana predviđa 2041. godinu kao potencijalni datum kraja rada ove elektrane i navodi da potpuni izlazak iz uglja nije moguć bez izgradnje dve velike pumpe za hidroakumulaciju, uz značajnu ekspanziju solarnih i vetrokapaciteta.
Pumpe za hidroakumulaciju su dizajnirane da dopune varijabilne obnovljive izvore tako što proizvode električnu energiju u periodima sa slabim sunčevim zračenjem i vetrom kroz kontrolisano ispuštanje vode, dok se višak električne energije koristi za vraćanje vode u gornji rezervoar. Priprema projekta je najnaprednija za lokacije Komarnica i Kruševo, iako delovi njihovih planiranih površina preklapaju zaštićene oblasti, što i dalje izaziva sporna pitanja. Komarnica je planirana kao hidroelektrana sa skladištenjem, koja će raditi u saradnji sa solarnom i vetroenergijom, dok je Kruševo predviđeno kao objekat sa pumpnim skladištem. Nacrt cilja na završetak Komarnice do 2032. godine, a Kruševa do 2033., omogućavajući postepeno gašenje Pljevlja do 2041. godine.
Od naredne godine, termoelektrane na ugalj u Evropskoj uniji biće predmet dodatne naknade. Crna Gora planira da zatraži odlaganje sličnih obaveza do 2030. godine kako bi se izbegli znatno veći troškovi proizvodnje električne energije iz uglja. NECP predviđa kombinovane javne i privatne investicije od oko 2,5 milijardi evra u nove hidro, vetro i solarne kapacitete do 2035. godine.
Državna EPCG ističe da NECP predviđa mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i ispunjavanje međunarodnih obaveza Crne Gore. Kompanija naglašava potrebu za novim kapacitetima proizvodnje, navodeći tekuće projekte sa međunarodnim partnerima u oblasti solarnih i vetroprojekata, kao i modernizaciju postojećih hidroelektrana. EPCG nove hidro kapacitete smatra ključnim za pouzdanost mreže i integraciju velikog broja planiranih obnovljivih izvora, posebno imajući u vidu nedavnu energetsku krizu i visoke veleprodajne cene.
Kompanija takođe ističe šire koristi novih hidroprojekata, uključujući niskougljeničnu obnovljivu proizvodnju, strateške rezerve vode, zaštitu od poplava, podršku za navodnjavanje, poboljšanje lokalnih životnih i poslovnih uslova, kao i stabilne dugoročne prihode. EPCG se poziva na međunarodne primere, uključujući Norvešku, koja je otvorila zakonodavni okvir za nove hidroelektrane na zaštićenim rekama, i Austriju, gde se gradi pumpno-skladišni projekat Linberg 3 snage 480 MW. Prema memorandum o razumevanju sa francuskom EDF, HES Kruševo je prioritet, a Crna Gora i Francuska se očekuje da ove godine finalizuju pravni okvir za napredak projekta.
Što se tiče potencijalnog uvođenja cena ugljenika za električnu energiju iz uglja, EPCG navodi da Crna Gora može zatražiti izuzeće do 2030. godine. EU uvodi Mehanizam za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM) za električnu energiju sa visokim emisijama, dok Crna Gora već primenjuje nacionalnu regulativu o CO2. Trenutna pravila EU omogućavaju zemljama Zapadnog Balkana izuzeće od CBAM-a do 2030. godine, u skladu sa očekivanim uvođenjem EU sistema trgovine emisijama (EU ETS) do tog datuma. Konačne odluke o ovim merama očekuju se u dogledno vreme.
