Kako se Evropska unija priprema za punu primenu Mehanizma za prilagođavanje na granici sa ugljenikom (CBAM) od 2026. godine, ovaj mehanizam postaje ključni faktor u oblikovanju tržišta električne energije, ne samo unutar EU, već i u širem regionu Balkana. Za Srbiju, koja se suočava sa izazovima vezanim za zastarele termalne kapacitete i rastuće potrebe za investicijama, CBAM predstavlja dodatni pritisak na elektroenergetski sistem koji je još uvek značajno zavistan od uglja.
CBAM će nametnuti troškove ugljenika na uvezene proizvode, uključujući i električnu energiju, što će uticati na konkurentnost srpskih izvoza. Od januara 2026. godine, struja koja se uvozi u EU biće podložna prilagođavanju cena prema emisijama ugljenika, osim ako zemlja izvoznica ne uvede sličan sistem cena ili ne ispuni uslove za privremene izuzetke kroz mehanizme integracije tržišta.
S obzirom na to da Srbija zavisi od proizvodnje iz termoelektrana koje čine oko 70 procenata ukupne proizvodnje električne energije, očekuje se da bi godišnji troškovi povezani sa CBAM-om mogli premašiti 600 miliona evra. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće izazove kao što su starenje energetskih postrojenja i potreba za modernizacijom infrastrukture.
Cene električne energije iz Srbije će se suočiti sa dodatnim troškovima zbog CBAM-a, koji su povezani sa cenama emisija CO₂ koje su se kretale između 70–90 evra po toni. Ovi troškovi mogu rezultirati dodatnim naknadama od 40–60 evra po MWh, što čini srpsku električnu energiju manje konkurentnom na tržištu EU.
U svetlu ovih promena, Srbija će morati da preusmeri svoje izvozne strategije ka obnovljivim izvorima energije kao što su hidroelektrane, vetroelektrane i solarni paneli, koji imaju znatno niže emisije. Ovo će zahtevati značajna ulaganja u infrastrukturu kako bi se omogućila veća integracija obnovljivih izvora i smanjila zavisnost od fosilnih goriva.
Elektroprivreda Srbije (EPS), kao dominantni proizvođač električne energije u zemlji, suočava se sa rizicima vezanim za prihode i bilans stanja zbog ove regulative. Bez adekvatnih investicija u obnovljive izvore ili modernizaciju postojećih kapaciteta, EPS može postati finansijski neodrživ.
Integracija tržišta je postala ključna strateška komponenta. Srbija planira da do kraja 2026. godine poveže svoje tržište sa EU, što bi moglo odložiti primenu CBAM-a na izvoz električne energije. Međutim, uspeh ovog plana zahteva usklađenost sa evropskim standardima i transparentnost operacija na tržištu.
U međuvremenu, investicije u obnovljive izvore već pokazuju znakove prilagođavanja novim pravilima igre. Projekti koji mogu demonstrirati niske ili nulte emisije postaju atraktivniji za investitore. Ulaganja u vetroelektrane i solarne projekte dobijaju prioritet zbog njihove sposobnosti da smanje regulatorne rizike i očuvaju mogućnosti izvoza.
Takođe je važno napomenuti da će troškovi usklađivanja sa CBAM-om uticati ne samo na energetski sektor već i na industrijske grane poput metalurgije i hemijske industrije koje koriste veliku količinu električne energije. Procene sugerišu da bi troškovi povezani sa CBAM-om mogli dostići 45 miliona evra do 2026. godine, a rasti ka 150–200 miliona evra godišnje do 2030.
Kao odgovor na ovu situaciju, Srbija je uvela nacionalnu taksu na ugljenik od 4 evra po toni CO₂ ekvivalenta, što predstavlja prvi korak ka usklađivanju sa evropskim klimatskim mehanizmima. Iako je ova taksa skromna u poređenju sa EU ETS cenama, ona može poslužiti kao osnova za buduće povećanje taksi koje će smanjiti pritisak CBAM-a.
Povezanost domaće cene ugljenika, CBAM-a i reformi tržišta električne energije igraće ključnu ulogu u strateškom pozicioniranju Srbije naredne decenije. Fragmentirani pristup može dovesti do viših troškova usklađivanja bez stvaranja koristi od dekarbonizacije, dok koordinisana strategija može transformisati CBAM iz kazne u katalizator modernizacije sektora.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da Srbija stoji na raskrsnici kada je reč o svojoj energetskoj budućnosti. Odluke donete u narednim godinama o integraciji tržišta, investicijama u infrastrukturu i razvoju obnovljivih izvora biće presudne za to kako će se zemlja pozicionirati unutar šireg evropskog energetskog okvira.
