Način na koji se odlučuje kada će se baterijski sistemi puniti i prazniti može da utiče na prihode, degradaciju baterija i ispunjavanje tržišnih obaveza, pa pravo na dispečiranje postaje ključno pitanje finansiranja projekata za skladištenje energije u jugoistočnoj Evropi. U takvim projektima učestvuju vlasnici, kreditori, EPC izvođači, proizvođači opreme, optimizatori, agregatori i operatori prenosnog sistema, sa različitim odgovornostima i prioritetima.
Vlasnik može da prepusti svakodnevno upravljanje trgovačkoj kući, dok optimizator može da nastoji da maksimalizuje kratkoročne bruto prihode. Kreditori i proizvođači opreme, s druge strane, mogu da daju prednost očuvanju raspoloživog kapaciteta i poštovanju garantnih ograničenja. Kako se flote baterija šire, sukob između kratkoročnih prihoda i dugovečnosti baterija može da utiče na novčane tokove projekta i uslove finansiranja.
Ovo pitanje važno je za projekte u različitim fazama razvoja širom regiona. Bugarski projekat Tenevo obezbedio je finansiranje, a ima snagu od 246 MW i kapacitet za skladištenje energije od 512,5 MWh. U Rumuniji je do 1. oktobra radilo 55 skladišnih jedinica, ukupne snage 1.162 MW.
Pravila upravljanja i ugovorna ograničenja
Mađarska pravila za 2026. godinu zahtevaju da stacionarni sistemi za skladištenje energije snage veće od 2 kWh budu registrovani i daljinski upravljani. Time se dispečiranje baterija uključuje u regulisani rad elektroenergetskog sistema, umesto da se tretira isključivo kao privatna trgovačka odluka.
Ugovor o upravljanju koji može da podrži finansiranje trebalo bi da utvrdi jasna ograničenja maksimalnog dnevnog ili godišnjeg energetskog protoka kroz bateriju, minimalne rezerve napunjenosti i obaveze u pružanju usluga balansiranja. Takođe treba da definiše izuzetke iz garancije, postupanje po hitnim nalozima operatora prenosnog sistema i način na koji se može zaobići odluka optimizatora. Model podele prihoda ne bi trebalo da podstiče cikliranje radi kratkoročnog prihoda ako ono ubrzava dugoročnu degradaciju.
Kreditori bi trebalo da procenjuju kontroler baterije jednako pažljivo kao i samu opremu prilikom finansijske procene projekta. Dve baterije koje su u svemu ostalom iste mogu da daju različite rezultate za otplatu duga ako se jedna konzervativno koristi na više tržišta, a druga prekomerno ciklira radi kratkoročne arbitraže. Prava na dispečiranje zato funkcionišu kao finansijski uslov izražen kroz operativna pravila: ona određuju i novčane tokove i degradaciju baterije.
