Srbija je u 42. nedelji postala najskuplje veleprodajno tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi, uz rast potrošnje, manju proizvodnju hidroelektrana i veće oslanjanje na uvoz. Podaci kompanije Virtu.Energy pokazuju da je prosečna cena električne energije na srpskom tržištu za dan unapred od 12. do 18. oktobra iznosila 247,89 €/MWh, što je za 28,53% više nego prethodne nedelje. Cena je bila neznatno viša nego u Mađarskoj, gde je dostigla 246,87 €/MWh.
Promena je bila posebno izražena u odnosu na Italiju: Srbija je u 41. nedelji imala cenu nižu za 23,86 €/MWh, a nedelju kasnije višu za 22,68 €/MWh. Iza rasta cena stajale su promene u proizvodnji i potrošnji. Potrošnja električne energije u Srbiji porasla je za 8,77%, na 643,76 GWh, što je jedan od najvećih nedeljnih skokova potražnje u Jugoistočnoj Evropi.
Istovremeno je proizvodnja hidroelektrana pala za 5,86%, smanjujući doprinos važnog, relativno fleksibilnog izvora sa niskim marginalnim troškovima. Proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana porasla je za 22,9%, ali to nije bilo dovoljno da spreči zaoštravanje tržišne ravnoteže. Proizvodnja termoelektrana, koje se u Srbiji pretežno oslanjaju na ugalj, povećana je za 5,45%, što ukazuje da je bilo potrebno više konvencionalne proizvodnje da bi se odgovorilo na veću potrošnju.
Uvoz je postao važniji za pokrivanje potražnje
Najjasniji pokazatelj pritiska na sistem bila je promena u prekograničnoj trgovini. Neto uvoz električne energije u Srbiju u jednoj nedelji porastao je sa svega 12,16 GWh na 96,58 GWh. Uvoz je tako od dopunskog izvora snabdevanja postao znatno važniji za uravnoteženje srpskog elektroenergetskog sistema.
Ovakva kombinacija okolnosti važna je za trgovce, elektroprivrede i investitore. Kada potrošnja raste, a raspoloživost hidroenergije slabi, Srbija postaje izloženija graničnoj ceni električne energije dostupne na okolnim tržištima. Uvoz može da pomogne u održavanju fizičke ravnoteže sistema, ali ne mora da bude jeftina zaštita od rasta cena ako se i susedna tržišta suočavaju sa manjkom ponude.
U 42. nedelji taj izazov bio je očigledan: prosečna cena u Mađarskoj bila je gotovo jednaka srpskoj, u Rumuniji je premašila 240 €/MWh, a u Bugarskoj se približila 236 €/MWh. Srbija se tako našla u regionu u kojem je zamenska električna energija bila skupa na više glavnih trgovačkih veza.
Fleksibilnost postaje važnija
Ovakvo kretanje dodatno naglašava ekonomsku opravdanost ulaganja u domaću fleksibilnost. Baterijski sistemi za skladištenje mogu da preuzimaju električnu energiju u satima nižih cena i smanje izloženost tokom večernjih vršnih opterećenja. Reverzibilne hidroelektrane i akumulacione hidroelektrane mogu da pruže sličnu fleksibilnost, kada hidrološki uslovi to dozvoljavaju.
Preciznije prognoze proizvodnje vetroelektrana i solarnih elektrana mogu da smanje potrebe za balansiranjem, dok snažnije interkonekcije omogućavaju pristup širem proizvodnom portfelju. Zato se razvoj obnovljivih izvora u Srbiji ne može procenjivati samo na osnovu godišnje proizvodnje izražene u MWh. Elektroenergetskom sistemu sve više su potrebni proizvodni kapaciteti i skladišta koji mogu da odgovore u konkretnim satima kada se potrošnja, raspoloživost obnovljivih izvora i cene u susednim zemljama razilaze.
Za industrijske potrošače važna je i izloženost rizicima koji se menjaju iz sata u sat. Strategija nabavke električne energije iz obnovljivih izvora, bez upravljanja rizikom profila potrošnje, troškovima balansiranja i izloženošću vršnim cenama, i dalje može da ostavi kupce ranjivim na skokove veleprodajnih cena.
Od kapaciteta ka upravljanju portfeljem
Srpsko tržište se tako pomera od pitanja samih kapaciteta ka pitanju fleksibilnosti i upravljanja portfeljem. Novi kapaciteti vetroelektrana i solarnih elektrana i dalje su neophodni, ali će njihova vrednost sve više zavisiti od skladištenja, fleksibilnosti hidroelektrana, prekograničnog pristupa i sposobnosti elektroprivreda i trgovaca da optimizuju pozicije po satima.
Dešavanja u 42. nedelji pokazala su koliko brzo može da se promeni tržišna ekonomika. Nije došlo do pada domaće proizvodnje električne energije u Srbiji; za rast na vrh regionalne cenovne liste bile su dovoljne relativno male promene potrošnje, hidroproizvodnje i uvoza. To bi moglo da postane sve važnija odlika srpskog tržišta kako raste udeo promenljivih obnovljivih izvora i kako uslovi u sistemu po satima dobijaju veći značaj od godišnjeg bilansa energije.
