Bugarska je prešla sa razvojnog modela zasnovanog pretežno na solarnoj energiji u fazu koju predvodi skladištenje energije, čime je postala jedno od najaktivnijih tržišta za velike baterijske sisteme u jugoistočnoj Evropi.
Zemlja je tokom 2025. godine dodala gotovo 3 GWh baterijskih sistema za skladištenje energije, čime se svrstala među pet najvećih novih tržišta u Evropi. Taj trend nastavljen je i tokom 2026. godine. Kompanije Solarpro Technology i CATL pustile su u rad postrojenje kapaciteta 602 MWh u Burgasu, čime su neznatno nadmašile projekat kompanije Enery kapaciteta 601,8 MWh u Novoj Zagori i postale najveće operativno baterijsko postrojenje u Istočnoj Evropi.
Kompanija OMV Petrom donela je konačnu investicionu odluku o hibridnom projektu Gabare u blizini Bele Slatine. Projekat objedinjuje približno 415 MWp solarne snage i baterijski sistem kapaciteta 600 MWh, uz procenjena ulaganja od 300 miliona evra, uključujući oko 100 miliona evra za skladištenje energije. Udeo baterijske komponente stoga iznosi približno jednu trećinu ukupnih kapitalnih ulaganja projekta, čime se postrojenje transformiše iz klasičnog solarnog proizvođača u dispečabilni trgovački portfelj.
Drugi projekti pokazuju sve veću dubinu tržišta. Kompanija GEN-I preuzela je tri sistema u Belovu, Momčilgradu i Parvomaju, ukupne snage 30 MW i kapaciteta 76 MWh, čime je svoj portfelj u Bugarskoj povećala na 42 MW i 100 MWh. Kompanija Energo-Pro pustila je u rad sistem snage 10,75 MW i kapaciteta 24,31 MWh u Gornoj Orjahovici, nakon ulaganja od 4,23 miliona evra, dok je kineska kompanija Sermatec pustila u komercijalni rad projekat snage 10 MW i kapaciteta 31 MWh.
Rast kapaciteta za skladištenje energije odvija se paralelno sa politički osetljivim restrukturiranjem energetskog sektora. Vlada planira da izdvoji rudnike Marica Istok i termoelektranu Marica Istok 2 iz holdinga Bulgarian Energy Holding i da ih objedini u okviru novog državnog preduzeća. Kašnjenja u sprovođenju restrukturiranja dovela su u pitanje više od milijardu evra sredstava iz Plana za oporavak i otpornost i fondova za pravednu tranziciju.
Sigurnost snabdevanja gasom i naftom takođe ostaje u fokusu. Sofija razmatra povećanje isporuka gasa iz Azerbejdžana preko kompanije SOCAR, dok je vlada intervenisala kako bi stabilizovala snabdevanje sirovom naftom rafinerije Lukoil Neftohim Burgas. Regulisana cena gasa za jul utvrđena je na 37,70 evra/MWh, što je 5,84% više nego u junu, ali i dalje ispod uporedivih međunarodnih terminskih cena.
Bugarska izgradnja baterijskih kapaciteta daje zemlji strukturnu prednost u balansiranju solarne proizvodnje i trgovanju regionalnom volatilnošću. Sledeće ograničenje verovatno će se pomeriti sa samog kapaciteta za skladištenje na dostupnost mreže, redove za priključenje i sposobnost tržišnih prihoda da podrže baterijske sisteme kada se početne subvencije i neuobičajeno veliki unutardnevni rasponi cena počnu normalizovati.
