Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za elektrifikaciju, čiji je cilj da poveća udeo električne energije u finalnoj potrošnji energije u EU sa približno 23% danas na 46% do 2040. godine. Strategija ima za cilj da industrijsku toplotu, saobraćaj i zgrade udalji od uvoznih fosilnih goriva, uz istovremeno jačanje potražnje za obnovljivom energijom, elektroenergetskim mrežama, skladištenjem energije i fleksibilnim proizvodnim kapacitetima.
Udeo električne energije u finalnoj potrošnji energije već čitavu deceniju stagnira na oko 23%, iako približno 70% električne energije u EU već potiče iz domaćih izvora sa niskim emisijama ugljenika. Brisel procenjuje da bi brža elektrifikacija mogla da smanji godišnje izdatke za uvoz fosilnih goriva za približno 260 milijardi evra.
Program je usmeren na sektore u kojima je elektrifikacija do sada napredovala sporije. Industrijskim kompanijama bila bi pružena podrška za električne peći, toplotne pumpe, opremu za elektrifikaciju industrijskih procesa i baterijske sisteme. Mere u sektoru saobraćaja podržale bi električna vozila i infrastrukturu za punjenje, dok bi politika u oblasti zgrada veći naglasak stavila na toplotne pumpe i električno grejanje.
Jedna od ključnih prepreka jeste odnos cena električne energije i prirodnog gasa. Državama članicama bila bi omogućena veća fleksibilnost u smanjenju mrežarina za određene kategorije potrošača, snižavanju poreza na električnu energiju za energetski intenzivne industrije i ukidanju fiskalnih struktura koje električnu energiju oporezuju više od gasa. Brže uvođenje pametnih brojila podržalo bi upravljanje potrošnjom i dinamičnije modele maloprodajnih cena.
Plan takođe predviđa podršku kroz Socijalni fond za klimatsku politiku, predloženu Banku za industrijsku dekarbonizaciju, programe socijalnog lizinga i planirano Tržište čiste toplote. Ovi mehanizmi imaju za cilj da smanje početno kapitalno opterećenje elektrifikacije, posebno za domaćinstva i industrijske kompanije suočene sa visokim troškovima zamene opreme.
Razvoj elektroenergetske mreže ostaje glavno fizičko ograničenje. Dugi rokovi čekanja na priključenje i nedovoljni kapaciteti već usporavaju projekte obnovljive energije, industrijsku elektrifikaciju i izgradnju baterijskih sistema. Komisija zato poziva na ubrzanu primenu Paketa za elektroenergetske mreže EU, koji kombinuje novu infrastrukturu sa efikasnijim korišćenjem postojećih prenosnih i distributivnih kapaciteta.
Za jugoistočnu Evropu, ova strategija dodatno jača komercijalni argument za razvoj obnovljivih izvora energije, ali istovremeno povećava cenu kašnjenja u izgradnji mreže. Industrijska elektrifikacija povećaće potražnju u periodima kada proizvodnja iz solarnih i vetroelektrana može biti ograničena, čime će rasti vrednost hidroenergetske fleksibilnosti, baterija, interkonektora i dugoročnih ugovora o otkupu električne energije.
Zemlje poput Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije suočiće se sa sve većim pritiskom da svoje planiranje elektroenergetske mreže i dokumentaciju o poreklu električne energije usklade sa tržištem EU. Izvoznicima čelika, cementa, aluminijuma, đubriva i prerađenih mineralnih proizvoda koji svoje proizvode plasiraju u Evropsku uniju biće sve više potrebni i konkurentna cena električne energije i dokaz da električna energija korišćena u proizvodnji ispunjava verodostojne zahteve u pogledu emisija i sledljivosti.
