SEE spot cene električne energije za dan unapred naglo su porasle za isporuku u ponedeljak, kako se radna potražnja vratila na tržište, iako je regionalno tržište ostalo podeljeno između čvrsto povezanog centralnoevropskog bloka i jeftinije južne balkanske zone, oblikovane solarnom proizvodnjom, mrežnim ograničenjima i slabijom formacijom cena u Grčkoj.
Mađarski HUPX bazni indeks za dan unapred završio je na 125,41 €/MWh za 22. jun, što je rast od 40,6 €/MWh u odnosu na prethodni dan. Rumunski OPCOM je pratio sa 124,05 €/MWh, dok su slovenački BSP i hrvatski CROPEX gotovo izjednačeno zatvorili sa Mađarskom na 124,63 €/MWh i 124,65 €/MWh. Uski rasponi ostavili su severozapadni SEE koridor praktično uparen sa mađarskim hub-om za tu sesiju.
Južni deo regiona ostao je znatno jeftiniji. Grčki HENEX zatvorio je na 82,87 €/MWh, bugarski IBEX na 91,50 €/MWh, srpski SEEPEX na 90,14 €/MWh, albanski ALPEX na 93,95 €/MWh, dok je crnogorski BELEN iznosio 106,03 €/MWh. Mađarska premija u odnosu na Grčku proširila se na 42,54 €/MWh, dok je HUPX bio 35,27 €/MWh iznad Srbije i 33,91 €/MWh iznad Bugarske.
Razlika u cenama odražavala je povratak potražnje u ponedeljak, ali i neujednačenu prenosnu (interkonektivnu) sposobnost isporuke u regionu. Prognozirana SEE i mađarska potrošnja porasla je za 3.970 MW u odnosu na prethodni dan, na ukupno 31.181 MW, pri čemu su najveći blokovi potražnje bili u Rumuniji i Bugarskoj zajedno (9.325 MW), Sloveniji i Hrvatskoj (9.456 MW), Grčkoj (6.254 MW) i Mađarskoj (4.781 MW).
Uprkos većoj potražnji, regionalni bilans nije pokazao klasičan uvozni šok. Neto uvoz za SEE plus Mađarsku bio je -475 MW, što znači neto izvoznu poziciju u agregatu, uz dnevni pomeraj od 884 MW ka izvozu u odnosu na prethodni dan. Glavni tokovi iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji pali su na 460 MW, što je pad od 1.095 MW.
Italija je ostala premijum tržište u širem poređenju, sa cenom od 141,81 €/MWh, odnosno 16,40 €/MWh iznad HUPX-a. To je zadržalo izvozne podsticaje ka Italiji gde god je bila dostupna prekogranična prenosna kapacitativnost, posebno iz pravca jeftinijih tržišta poput Grčke, Bugarske i Srbije.
Satni profili pokazali su klasičan letnji obrazac. HUPX je imao minimum od 32,3 €/MWh u satu 14, dok je maksimum dostigao 274,8 €/MWh u satu 21. Sličan večernji skok viđen je i u Rumuniji, Sloveniji i Hrvatskoj. Intraday struktura ukazala je na solarni pritisak u podne i zatim na večernju nestašicu kada fotonaponska proizvodnja opada, a rezidualna potrošnja raste.
Proizvodna struktura je dodatno potvrdila taj obrazac. Ukupna proizvodnja u posmatranom regionalnom bilansu pala je za 900 MW u odnosu na prethodni dan, na 26.801 MW. Solar je porastao na 5.691 MW, hidro je pao na 5.168 MW, gas na 3.908 MW, ugalj je iznosio 4.206 MW, vetar je blago porastao na 2.230 MW, dok je nuklearna energija ostala stabilna na 5.059 MW. Solar je činio oko 21% prikazanog energetskog miksa, dok su hidro i nuklearna energija bile blizu 19%.
Srbija je bila glavni cenovni izuzetak. SEEPEX je gotovo nepromenjen u odnosu na prethodni dan, sa rastom od samo 0,1 €/MWh na 90,14 €/MWh, dok su susedna Hrvatska i Mađarska skočile za više od 40 €/MWh. Rezultujući diskont od oko 35 €/MWh u odnosu na HUPX pokazao je da je Srbija cenovno bliža bugarsko-grčkom kompleksu nego centralnoevropskom koridoru Mađarska–Hrvatska–Slovenija.
Crna Gora je zauzela srednju poziciju. BELEN je porastao za 28,4 €/MWh na 106,03 €/MWh, što je i dalje 19,38 €/MWh ispod HUPX-a, ali značajno iznad Srbije, Albanije, Bugarske i Grčke. Severna Makedonija je takođe snažno porasla, sa MEMO cenom na 117,39 €/MWh, što je smanjilo diskont u odnosu na Mađarsku na 8,02 €/MWh.
Terminska tržišta ukazala su na jača kratkoročna očekivanja mađarske električne energije. HUPX za nedelju 26 porastao je na 141,50 €/MWh, nedelju 27 na 135,50 €/MWh, jul 2026. na 122,50 €/MWh, a Cal-26 na 111,50 €/MWh. Gas je ostao relativno stabilan na CEGH, na nivou od 43,41 €/MWh, dok je grčki gas porastao na oko 41 €/MWh. Terminske cene uglja takođe su ojačale, sa API-2 za jul na 114,5 $/t i Q3 na 113 $/t.
Trgovački signal sesije bio je zato manje priča o opštoj nestašici, a više o lokaciji i profilu potrošnje. Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Rumunija formirale su visoko cenovni koridor, Grčka i Bugarska ostale su na donjem delu spektra, dok je srpski diskont ostavio prekogranični prenos kao ključni faktor vrednosti. Najveće trgovačke prilike bile su koncentrisane oko H10–H15 solarnog minimuma, H19–H22 večernjeg rampa, kao i velikih razlika između južnog Balkana i Mađarske, Hrvatske, Slovenije i Italije.
