Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi ulazi u novu fazu. Region više nije definisan samo posledicama energetske krize iz perioda 2021–2022, troškovima uvoznog gasa ili dostupnošću uglja. Ti faktori su i dalje važni, ali se suština priče menja. Novi strukturni izazov postaje fleksibilnost sistema.
Godinama je glavno pitanje u Jugoistočnoj Evropi bilo da li region ima dovoljno električne energije. Danas je mnogo važnije pitanje da li sistem raspolaže odgovarajućom vrstom električne energije u pravom trenutku. Upravo ta razlika postaje ključna za cene električne energije, investicione odluke i sigurnost snabdevanja.
Najjasniji signal stigao je tokom letnjih cenovnih skokova 2024. godine. Agencija Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER) utvrdila je da je većina tržišnih zona u Jugoistočnoj Evropi zabeležila značajan rast cena tokom tog perioda, naročito u večernjim satima, kada su cene u pojedinim slučajevima dostizale i 1.000 evra po megavat-satu (MWh). Zaključak ACER-a bio je posebno značajan: skokovi cena nisu bili samo posledica kretanja cena goriva. Oni su bili povezani sa nedostatkom fleksibilnih kapaciteta koji bi mogli da zamene proizvodnju solarnih elektrana nakon zalaska sunca, kao i sa ograničenim prekograničnim kapacitetima za uvoz jeftinije električne energije iz drugih regiona.
Ovaj zaključak menja način na koji treba posmatrati tržište. Jugoistočna Evropa raspolaže značajnim potencijalom za razvoj obnovljivih izvora energije, posebno solarne energije. Region takođe poseduje postojeće hidroelektrane, termoelektrane na ugalj i gasne elektrane koje pod određenim uslovima mogu da obezbede stabilno snabdevanje. Međutim, sistem je sve više izložen raskoraku između dnevne proizvodnje iz obnovljivih izvora i večernje potrošnje. Drugim rečima, problem nije uvek ukupna godišnja proizvodnja električne energije, već održavanje ravnoteže iz sata u sat.
Zbog toga prosečne bazne cene električne energije postaju sve manje koristan pokazatelj tržišnih kretanja. Tržište može izgledati adekvatno snabdeveno na godišnjem nivou, a da ipak doživi ozbiljne cenovne poremećaje tokom nekoliko večernjih sati. Takođe može beležiti veoma niske ili čak negativne cene tokom podneva usled visokog nivoa proizvodnje iz solarnih elektrana, dok se samo nekoliko sati kasnije pojavljuju cene usled nestašice kapaciteta. Za elektroprivrede, trgovce električnom energijom, investitore u obnovljive izvore i industrijske potrošače, vrednost električne energije sve više zavisi ne samo od proizvedenog megavat-sata, već i od vremena u kojem je ta energija dostupna.
Razlika u cenama između Jugoistočne i Centralne Evrope dodatno potvrđuje ovu tendenciju. ACER je saopštio da, iako cene tokom 2025. godine nisu dostigle ekstremne nivoe iz leta 2024, razlika u cenama između Jugoistočne i Centralne Evrope opstaje tokom cele 2025. godine i početkom 2026. godine. To ukazuje da je regionalna cenovna volatilnost strukturne, a ne privremene prirode.
Postoje tri ključna faktora koja objašnjavaju ovu strukturnu volatilnost.
Prvo, solarni kapaciteti rastu brže od fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Solarna energija snižava cene tokom dnevnih sati, naročito oko podneva, ali ne rešava problem vršne potrošnje u večernjim satima. Bez baterijskih sistema za skladištenje energije, reverzibilnih hidroelektrana, fleksibilnih gasnih kapaciteta, upravljanja potrošnjom ili snažnijih interkonekcija, sistem postaje prezasićen tokom dana, a opterećen nakon zalaska sunca.
Drugo, ograničenja prenosne mreže postaju jednako važna kao i sama proizvodna struktura. Ukoliko električna energija nižih troškova ne može da stigne u region kada je potrebna, dolazi do razdvajanja lokalnih cena. Zbog toga su prekogranični kapaciteti, spajanje tržišta (market coupling) i ulaganja u prenosnu mrežu danas ključna tržišna pitanja, a ne samo tehničke teme.
Treće, region nije ravnomerno integrisan. Države članice Evropske unije u Jugoistočnoj Evropi posluju u okviru jedinstvenog evropskog tržišta električne energije, dok tržišta Zapadnog Balkana još uvek napreduju ka punoj integraciji. Tržište Srbije se postepeno približava evropskoj praksi, ali je šire povezivanje tržišta Zapadnog Balkana i dalje nedovršen proces.
Prelazak Evropske unije na trgovanje na dnevnom tržištu u intervalima od 15 minuta, koji je stupio na snagu 30. septembra 2025. godine, deo je iste transformacije. Evropska komisija navodi da prelazak sa obračuna po satu na obračun u intervalima od 15 minuta omogućava tržištu da preciznije odražava očekivanu proizvodnju i potrošnju. To je posebno važno u sistemima sa velikim udelom vetroelektrana i solarnih elektrana, jer se neravnoteže mogu pojaviti u mnogo kraćim vremenskim intervalima nego što su tradicionalna satna tržišta mogla da registruju.
Za Jugoistočnu Evropu ovo stvara novu hijerarhiju vrednosti. Sama proizvodnja električne energije ostaje važna, ali je fleksibilna proizvodnja vrednija. Solarna energija ostaje atraktivna, ali je solarna energija uz skladištenje ili fleksibilne ugovore o otkupu još vrednija. Hidroenergija ostaje strateški značajna, ali njena raspoloživost zavisi od hidroloških uslova. Ugalj i dalje ima ulogu u sigurnosti snabdevanja, ali njegova ekonomska održivost slabi pod pritiskom troškova ugljenika i zagađenja. Kapacitet prenosne mreže, koji je nekada smatran pozadinskom infrastrukturom, danas postaje faktor koji direktno utiče na formiranje cena.
Investicione implikacije su jasne. Naredni talas stvaranja vrednosti u Jugoistočnoj Evropi najverovatnije će proizaći iz razvoja baterijskih sistema, reverzibilnih hidroelektrana, modernizacije mreže, učešća na tržištima balansiranja, upravljanja potrošnjom, strukturiranih ugovora o kupovini električne energije (PPA) i naprednijih trgovačkih strategija. Regionu nisu potrebni samo novi megavati kapaciteta. Potrebni su mu megavati kojima se može upravljati.
To je centralna teza za tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi u periodu 2026–2028. godine: kriza je promenila svoj oblik. Više se ne radi samo o nedostatku energije. Radi se o nedostatku fleksibilnosti.
Pripremljeno od strane virtu.energy
