Tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi zabeležilo je izražen pad tokom druge polovine maja, jer su povoljniji hidrološki uslovi, ubrzan rast proizvodnje iz solarnih elektrana i povećana proizvodnja energije vetra nadjačali pozitivan uticaj viših cena gasa i emisija ugljenika. Širom regiona tržište se sve više ponašalo kao sistem kojim dominiraju obnovljivi izvori energije, a ne fosilna goriva, što je dovelo do većih razlika u cenama između fleksibilnih i nefleksibilnih proizvodnih kapaciteta, navodi Electricity.Trade.
Prosečna regionalna potrošnja električne energije, bez Grčke, smanjena je sa 22.578 MW tokom prve polovine maja na 21.927 MW tokom druge polovine meseca, uprkos toplijem vremenu. Istovremeno, proizvodnja iz hidroelektrana porasla je na 6.580 MW, proizvodnja iz solarnih elektrana dostigla je 5.632 MW, dok je proizvodnja energije vetra povećana na 2.833 MW. Zajedno, ove tehnologije iz obnovljivih izvora obezbedile su većinski deo električne energije na tržištu jugoistočne Evrope, dok je proizvodnja iz uglja i nuklearnih elektrana opala.
Posledice ovih kretanja bile su vidljive na svim glavnim berzama električne energije u regionu.
Albanija
Albania zabeležila je najveću korekciju cena u regionu. Prosečna cena na berzi ALPEX pala je sa 98,60 €/MWh na 81,16 €/MWh, što predstavlja pad veći od 17%. Povoljni hidrološki uslovi ponovo su pretvorili Albaniju u jednog od najjeftinijih proizvođača električne energije u regionu i dodatno učvrstili njenu poziciju značajnog izvoznika tokom vlažnih perioda.
Crna Gora
Montenegro pratila je sličan trend. Cene na tržištu BELEN pale su sa 98,76 €/MWh na 83,92 €/MWh, čime se Crna Gora svrstala među najjeftinija tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi. Tržište se sve više kretalo u skladu sa Albanijom i North Macedonia, a manje sa Hrvatskom i Mađarskom, što ukazuje na rastući uticaj proizvodnje iz obnovljivih izvora u južnom delu Balkana na regionalno formiranje cena.
Severna Makedonija
Severna Makedonija je takođe bila pod snažnim pritiskom pada cena. Na tržištu MEMO prosečna cena smanjena je sa 97,17 €/MWh na 82,66 €/MWh, što odražava niže troškove uvoza, snažniju regionalnu proizvodnju iz obnovljivih izvora i viši nivo tržišne integracije.
Veća tržišta regiona
Pad cena bio je nešto blaži, ali i dalje značajan na većim tržištima regiona.
SEEPEX u Srbiji zabeležio je prosečnu cenu od 91,95 €/MWh, u odnosu na 101,61 €/MWh u prethodnom periodu. Iako su cene pale za gotovo 10%, Srbija je ostala skuplja od Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, što odražava njen centralni položaj u regionalnim trgovinskim tokovima i tržištima za balansiranje sistema.
Bulgaria je na berzi IBEX zabeležila pad cena sa 104,98 €/MWh na 97,41 €/MWh, dok je Romania na tržištu OPCOM pala sa 115,88 €/MWh na 103,64 €/MWh. Uprkos korekciji, Rumunija je ostala među najskupljim tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi, prvenstveno zbog ograničenja u prenosnoj mreži i svoje uloge regionalnog centra za balansiranje sistema.
Grčka
Greece je nastavila trend pada cena usled povećanog udela obnovljivih izvora energije. Na tržištu HENEX prosečna cena iznosila je 85,81 €/MWh, u odnosu na 92,36 €/MWh u prethodnom periodu. Time su dodatno potvrđene zabrinutosti investitora u solarne elektrane zbog pada prihoda od tržišne prodaje električne energije i sve češćih perioda negativnih cena.
Hrvatska i Slovenija
Dalje na severu, Croatia i Slovenia pokazale su veću otpornost. Hrvatski CROPEX ostvario je prosečnu cenu od 101,52 €/MWh, dok je slovenački BSP dostigao 101,15 €/MWh. Ova tržišta ostaju snažnije povezana sa cenama u centralnoj Evropi i zbog toga su zabeležila manje korekcije od tržišta južnog Balkana.
Širenje razlike između dnevnih i večernjih cena
Najznačajnija strukturna promena tokom maja nije bio pad prosečnih cena, već nastavak širenja razlike između dnevnih i večernjih časova trgovanja.
Širom regiona proizvodnja iz solarnih elektrana nastavila je da obara cene tokom sredine dana. Kako je proizvodnja iz fotonaponskih sistema rasla, termoelektrane su sve češće potiskivane iz redosleda angažovanja proizvodnih kapaciteta. Nakon zalaska sunca, kada proizvodnja iz solarnih elektrana opada, veći značaj ponovo dobijaju elektrane na gas, hidroelektrane i fleksibilni termoenergetski kapaciteti, što podiže cene tokom večernjih vršnih opterećenja.
Ovakva dinamika sve više pogoduje postrojenjima koja mogu da skladište i vremenski pomeraju energiju, a ne samo da proizvode velike količine električne energije. Tokom maja posebno je porasla vrednost baterijskih sistema za skladištenje energije, reverzibilnih hidroelektrana, fleksibilnih gasnih elektrana i akumulacionih hidroelektrana.
Prekogranični tokovi električne energije
Regionalni prekogranični tokovi pokazali su značajne promene.
Neto izvoz električne energije značajno je porastao tokom druge polovine meseca. Jugoistočna Evropa izvozila je više energije ka Italy, dok je istovremeno smanjila zavisnost od uvoza iz centralne Evrope. Tokovi prema Italiji prešli su iz pozicije neto uvoza u prvoj polovini maja u poziciju neto izvoza tokom druge polovine meseca, što pokazuje rast konkurentnosti proizvodnje iz obnovljivih izvora na Balkanu.
Komercijalni tokovi dodatno su naglasili ulogu Rumunije kao velikog izvoznika prema Hungary, dok je Bugarska zadržala poziciju ključnog koridora za balansiranje sistema između Rumunije, Grčke, Srbije i Turkey. Srbija je nastavila da funkcioniše kao jedno od najvažnijih regionalnih tranzitnih i trgovinskih čvorišta, na preseku tokova iz Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Mađarske.
Kretanja na tržištima energenata
Zanimljivo je da su se tržišta energenata kretala u suprotnom smeru.
Prosečna cena prirodnog gasa u Austriji porasla je na 49,85 €/MWh, cena gasa u Grčkoj dostigla je 46,09 €/MWh, dok su cene EU dozvola za emisiju ugljen-dioksida porasle na 77,18 €/t. U tradicionalnim tržišnim uslovima ovakva kretanja dovela bi do rasta cena električne energije. Međutim, cene struje su značajno pale, što pokazuje da proizvodnja iz obnovljivih izvora sve više određuje tržišne ishode u jugoistočnoj Evropi.
Posledice za investitore
Maj je investitorima pružio još jednu potvrdu da tržište ulazi u novu fazu razvoja.
Kapaciteti solarnih elektrana nastavljaju ubrzano da rastu u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i sve više širom Zapadnog Balkana. Zbog toga se samostalni tržišni solarni projekti suočavaju sa rastućim pritiskom na prihode tokom dnevnih časova. Nasuprot tome, projekti vetroelektrana nalaze se u povoljnijoj poziciji, jer se njihovi proizvodni profili bolje poklapaju sa večernjim i noćnim periodima povećane potrošnje, kada su cene više.
Hidroenergija i dalje ima presudnu ulogu. Povoljniji hidrološki uslovi tokom maja povećali su izvozne mogućnosti Albanije, Crne Gore i delova Bosne i Hercegovine, dok su istovremeno doprineli smanjenju regionalnih cena električne energije. Zbog toga vremenski uslovi ostaju jedan od najvažnijih faktora za trgovce energijom uoči letnje sezone.
Tri tržišne zone u nastajanju
Posmatrano unapred, tržište se sve jasnije deli na tri različite zone:
- Zona diskontnih cena usled obnovljivih izvora energije – Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i sve više Grčka, gde obilna proizvodnja iz hidroelektrana i solarnih elektrana nastavlja da obara cene.
- Zona balansiranja i tranzita – predvođena Srbijom, Bugarskom i Rumunijom, gde ograničenja prenosne mreže i intenzivna regionalna trgovina održavaju više cenovne nivoe.
- Zona konvergencije sa centralnom Evropom – koju čine Hrvatska, Slovenija i Mađarska, gde snažnija integracija sa zapadnoevropskim tržištima pruža veću podršku cenama.
Zaključak
Maj 2026. godine potvrdio je da jugoistočna Evropa više nije prvenstveno tržište električne energije zasnovano na uglju i prirodnom gasu. Formiranje cena sve više zavisi od proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, raspoloživosti prekograničnih interkonekcija, fleksibilnosti elektroenergetskog sistema i kapaciteta za skladištenje energije.
Posledica toga su niže prosečne cene električne energije, veća unutardnevna volatilnost i kontinuirani rast premije koju ostvaruju fleksibilni proizvodni kapaciteti i napredne strategije trgovanja električnom energijom.
