U 42. nedelji 2024. godine, cene električne energije na tržištu jugoistočne Evrope (JIE) su u celini porasle u poređenju sa prethodnom nedeljom, što je izazvano opadanjem proizvodnje vetroenergije i rastom cena gasa. Rumunija i Mađarska zabeležile su najveće procentualne poraste cena električne energije, od 11,27% i 9,01%, redom. Italija i Bugarska su usledile sa porastima od 8,61% i 8,47%. Nasuprot tome, cene električne energije u Turskoj su opale za 11,27%, dok je Grčka zabeležila blagi pad od 0,67%.
Prosečne spot cene električne energije u Centralnoj Evropi takođe su porasle, krećući se u rasponu od 53 do 80 €/MWh. Holandija je imala najvišu cenu od 80,03 €/MWh, što predstavlja porast od 9,08% u odnosu na 41. nedelju, dok je Češka Republika sledila sa cenom od 76,75 €/MWh. Francuska je zabeležila najnižu cenu u regionu od 52,82 €/MWh, što je 13,54% više nego prethodne nedelje.
Tokom ovog perioda, prosečne cene u Evropi kretale su se oko 75 €/MWh, pri čemu su cene na francuskom tržištu bile 52,82 €/MWh, dok je u Italiji iznosila 116,17 €/MWh, što je drugi put zaredom da je ovo tržište prešlo granicu od 100 €/MWh. Na Iberijskom poluostrvu, cene su bile 65,17 €/MWh u Portugalu i 62,41 €/MWh u Španiji.
U regionu JIE, sve zemlje osim Italije imale su cene ispod 100 €/MWh, koje su se kretale između 59 i 116 €/MWh. Turska je zabeležila najnižu cenu od 59,20 €/MWh, dok je Hrvatska bila druga najjeftinija sa 73,33 €/MWh. Italija je imala najvišu prosečnu cenu od 116,17 €/MWh, što predstavlja porast od 8,61% u odnosu na prethodnu nedelju. Grčka je bila sledeća sa prosečnom cenom od 78,79 €/MWh, što je pad od 0,67% u odnosu na 41. nedelju, dok je Rumunija bila treće najskuplje tržište u JIE sa cenom od 78,00 €/MWh.
Potražnja za električnom energijom u regionu JIE blago je porasla, povećavši se za 0,81% u poređenju sa 41. nedeljom, dostigavši 14.969,44 GWh. Dok je većina zemalja zabeležila povećanje potražnje, Grčka, Hrvatska i Turska su prijavile pad. Bugarska i Srbija su doživele najveće poraste potražnje od 7,02% i 4,28%, redom.
Proizvodnja obnovljivih izvora energije u JIE porasla je za 12,5%, dostigavši 2.656,44 GWh, pretežno zahvaljujući značajnom povećanju proizvodnje vetroenergije, koja je porasla za 29,4% na 1.707,51 GWh. Turska je zabeležila najveći porast proizvodnje vetra od 129,4%, dok je Grčka imala porast od 67,4%. Ipak, Italija, Hrvatska i Mađarska su se suočile sa opadanjem u proizvodnji vetroenergije.
Proizvodnja solarne energije opala je za 8,9% na 948,92 GWh, pri čemu su najznačajniji padovi zabeleženi u Italiji i Turskoj, koje su opale za 30,6% i 11,2%, redom. Ostale zemlje JIE su doživele povećanje u proizvodnji solarne energije, s Bugarskom koja je postigla najviši output.
Proizvodnja hidroenergije porasla je za 1,11% na 2.760,12 GWh, pretežno zahvaljujući obilnim padavinama u Italiji i Rumuniji, koje su zabeležile poraste od 8,63% i 18,47%, redom. Nasuprot tome, Hrvatska, Grčka i Mađarska su prijavile padove u proizvodnji hidroenergije.
Proizvodnja termalne energije u JIE opala je za 1,5% u poređenju sa prethodnom nedeljom, što je rezultiralo outputom od 6.746,22 GWh. Proizvodnja iz uglja povećana je za 1,35% na 3.406,82 GWh, dok je proizvodnja iz gasa opala za 4,25% na 3.339,40 GWh. Turska je zabeležila blagi porast u proizvodnji iz uglja, ali je doživela značajan pad u proizvodnji gasa. U Bugarskoj su porasle proizvodnje iz uglja i gasa, dok je Italija smanjila proizvodnju iz uglja, ali je povećala proizvodnju iz gasa.
Što se tiče prekogranične trgovine električnom energijom, neto uvozi u regionu JIE opali su za 10,58% na 1.097,39 GWh. Izvozi iz regiona smanjeni su za 22,0%, dostigavši 148,88 GWh, dok su uvozi opali za 12,1% na 1.246,27 GWh. Grčka i Italija su zabeležile značajne padove u neto uvozima. Srbija i Turska su ostale neto izvoznici, pri čemu je Turska povećala svoje izvoze za 4,79%, dok su izvezeni iz Srbije smanjeni za 5,75%. Bugarska je zadržala status neto izvoznika, ali sa smanjenim izvozima prema susednim zemljama.
