Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, posebno EU. Ukupne investicione potrebe do 2030. iznose 10 milijardi evra za javni sektor. Borba protiv klimatskih promena zahteva međunarodnu saradnju, poručuju iz delegacije EU.
Srbija sledi „zeleni dogovor“ Evropske unije. Zemlja je izašla na težak put energetske tranzicije koji zahteva angažovanje i privrede i građana. Do kraja decenije na elektromreži treba da bude još 3,4 gigavata električne energije iz vetra i sunca, nova gasna elektrana i znatno unapređenje energetske efikasnosti.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović ističe da je definisano ukupno 156 mera, od kojih su 68 reformske.
„Definisali smo i prioritetne oblasti za investiranje i finansiranja u nove proizvodne kapacitete – ukupne investicione potrebe obuhvaćene ovim članom do 2030. iznose 10 milijardi evra za javni sektor“, navodi Đedovićeva.
Za poslove dekarbonizacije najvažnije je obezbediti stabilno finansiranje, a računa se: na podršku domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, posebno Evropske unije. Sa zemljama Jugoistočne Evrope pokrenuta je i inicijativa za osnivanje regionalnih fondova.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre ističe da je EU zacrtala da do 2050. godine bude klimatski neutralni kontinent i da se kreće polako u tom pravcu.
„Troškovi klimatskih promena su ogromni, u Srbiji, ali i svuda u svetu. Moramo da radimo zajedno, borba protiv klimatskih promena zahteva međunarodnu saradnju“, poručuje Žiofre.
Zeleni zaokret pravi i EPS
U Fondu za razvoj beleže porast investicija koje je Srbija zacrtala u zelenoj agendi. A zeleni zaokret pravi i EPS.
„Zaista imamo povoljne uslove za naše kredite, kada govorimo o investicijama, kamatne stope na godišnjem nivou se kreću i fiksne su od 1,5 do dva odsto“, navodi direktorka Fonda za razvoj Srbije Tatjana Matić.
V. d. generalnog direktora EPS-a Dušan Živković ističe da je zelena energija nešto na čemu će maksimalno raditi i u tom smislu gledati da podignu nivo usluga i projekata koje razvijaju.
„Tu bi svakako pomenuo projekt hidroelektrane Bistrice, koja dugoročno treba da pomogne razvoju zelene energije“, kaže Živković.
Bržu realizaciju projekata obnovljive energije zahtevaju i sve oštriji ekološki standardi, društvena svest o čistijoj planeti koja jača u čitavom svetu, kao i digitalizacija, prenosi RTS.
