Kako će na domaću industriju, odnosno cenu proizvoda koji se plasiraju u zemlje Evropske unije, uticati uvođenje poreza na CO2, koji će se za nekoliko godina plaćati, kao i pitanja zelene tranzicije, koja podrazumeva transformaciju pre svega energetskog sektora, prilagođavanje poslovanja malih i srednjih preduzeća koja su uključena u međunarodne lance snabdevanja, tema je o kojoj se već duže vreme razgovara.
vazduh zagadjenje
Foto: pixabay.com
Tako je direktor kompanije Lafarž Srbija Dimitrije Knjeginjić na nedavno održanom Beogradskom energetskom forumu ukazao da će od 1. januara 2026. godine morati da se plaća svaki atom CO2 prilikom izvoza proizvoda u EU, a do 2034. moraće da se plaća sve jer je bukvalno svejedno gde smo. On je istakao da će, ako se na putu naše tranzicije desi ulazak u EU, buđenje biti jako bolno ukoliko ne budemo jako efikasni u ostvarenju zadataka koje sutra donosi.
– Drago mi je što se i na Beogradskom energetskom forumu razgovara o temama koje su izuzetno bitne za kompanije koje dolaze iz sektora koje je Evropska unija prilično pogodila svojim merama – rekao je Knjeginjić. – Radi se o šest sektora: industrija aluminijuma, đubriva, industriji cementa, čelika, hidrogena. To su sve industrije koje su strašno opterećene intenzivnim utroškom energije i mi tražimo kako taj problem da rešimo u narednim godinama.
Cena koja će se plaćati
Kompanije će morati da kupuju CBAM sertifikate, pri čemu je jedan CBAM sertifikat ekvivalentan ceni jedne tone emitovanog CO2 koja se kotira na berzi emisija.
Na evropskom ETS tržištu trenutna cena za emisiju tone CO2 je 93 evra, a februaru je bila blizu 104 eura. Cena je u velikom porastu od 2019. godine, kada je usvojen Green Deal, a procene su da se u naredne dve godine neće spuštati ispod 80 do 90 evra.
On je ukazao da je ključna tema istovremeno stara tema u novom ruhu – korišćenje alternativnih goriva i smanjenje otiska jer su sva alternativna goriva bolja od tradicionalnih.
– Jedna nova metafora je da probamo da uvedemo lego sistem kod cirkularne ekonomije. Kad deca prave zgradu od lego kocki kupi se nekoliko paketa kocaka, kad prave aerodrom demontiraju te kocke i prave aerodrom. To je model koji nama treba, model koji će sve ono što danas čini jednu zgradu, vratiti ponovo u jednu zgradu. Bez toga neće biti ove industrije koju danas poznajemo. Odgovori i rešenja postoje. Naša kompanija ima jako veliki spektar rešenja u tom domenu, a potrebna nam je apsolutna podrška u ministarastvima životne sredine i rudarstva i energetike i mislim da ćemo je dobiti jer je u pitanju naša budućnost u industriji, i ne samo u industriji – ako se gleda šire, onda je to problem i edukacije budućih kadrova jer neće imati gde da se razvijaju – rekao je Knjeginjić.
Naučna savetnica u Institutu društvenih nauka i redovna profesorka Univerziteta Singidunum dr Sanja Filipović kaže za Dnevnik da uvođenje CBAM mehanizma, koji predstavlja oblik poreza na CO2, ima određeni protekcionistički element jer EU na taj način sprečava izmeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju manje zahtevnu regulativu u pogledu redukovanja CO2 emisija. Na taj način, EU ne samo da štiti svoju privredu, nego i smanjuje na svojoj teritoriji potrošnju proizvoda u čijoj proizvodnji se emituje CO2 koji nije u uključen u troškove poslovanja u drugim zemljama.
– Srbija, kao zemlja koja nije članica EU, ukoliko želi da izvozi na tržište EU mora da poštuje pravila evropskog tržišta – rekla je Sanja Filipović. – Jedno od rešenja za Srbiju je da se definiše nacionalno tržište emisionih dozvola po ugledu na evropsko tržište jer bi se na taj način izbeglo duplo oporezivanje, a novac po osnovu plaćanja emisija bi ostao u zemlji i mogao bi namenski da se koristi za projekte dekarbonizacije, prenosi Dnevnik.
