U skladu sa Parskim sporazumom, odgovornost za dekarbonizaciju je zajednička. Ali je ona diferencirana u skladu sa mogućnostima i uslovima neke zemlje. Jedan od mehanizama koji nas tera u dekarbonizaciju je cena emisije ugljenika. Važno je kolika je cena emisije CO2, jer je to mera podsticaja za to koliko će neko razmišljati o alternativama. Potrebne su nam analize koje će pokazati da li je bolje da uvedemo karbonske takse ili sistem trgovine emisijama nalik na evropski EU ETS, zaključci su Međunarodnog stručnoh panela Dekarbonizacija energetskih sistema i privrede, koji je Energija Balkana, u saradnji sa EPS-om AD organizovala drugog dana Gasnog foruma JIE 2023.
Srbiju i zemlje regiona čeka plaćanje emisija CO2 i Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika – CBAM, rekaj je Željko Marković, stručnjak za energetiku i moderator Međunarodnog stručnoh panela Dekarbonizacija energetskih sistema i privrede, koji je Energija Balkana, u saradnji sa EPS-om AD organizovala drugog dana Gasnog foruma JIE 2023.
Ove mehanizme objasnio je Ljubo Maćić, specijalni savetnik Ekonomskog instituta.
„U skladu sa Parskim sporazumom, odgovornost za dekarbonizaciju je zajednička. Ali je ona diferencirana u skladu sa mogućnostima i uslovima neke zemlje. Jedan od mehanizama koji nas tera u dekarbonizaciju je cena emisije ugljenika. Postoje dva mehanizma kojima se to postiže – jedan je ETS, koji je najrazvijeni u Evropi a drugi su karbonske takse. Od ukupne emisije u svetu, 23 odsto je pokriveno raznim troškovima emisija CO2. Ovaj procenat je porastao kada je Kina ušla u sistem trgovine emisijama. Treba imati u vidu da se ovi mehanizmi ne primenjuju za sve sektore. Važno je kolika je cena emisije, jer je to mera podsticaja za to koliko će neko razmišljati o alternativama”, rekao je Maćić.
Globalni zaključak je, prema njegovim rečima, potreba da cena iznosi 50 evra po toni da bi sistem trgovine emisijama bio efikasan. Ali, realno, samo u Evropi cena prelazi ovaj prag, dok je u većini zemlaja ispod 10 evra. U svetu je od naplate emisija u 2022. prikupljeno ukupno 55 milijardi evra, od čega 69 odsto kroz ETS, prenosi Energija Balkana.
