Nakon što je Srbija „zamrzla” nova priključenja na mrežu za obnovljive izvore energije, investitori prirodno postavljaju pitanje: da li je sledeća Crna Gora?
Odgovor je: ne još. Crna Gora nije priča o srpskom „grid freeze”-u. To je drugačiji balkanski elektroenergetski narativ: veoma mali elektroenergetski sistem sa nesrazmerno velikim strateškim značajem zbog svoje pozicije u mreži, hidro fleksibilnosti, interkonektora ka Italiji, razvoja berze električne energije i puta ka usklađivanju sa EU tržištem.
To Crnu Goru čini atraktivnom — ali ne i jednostavnom. Tržište je suviše malo da bi apsorbovalo sve najavljene solarne i vetro projekte na domaćem nivou. Pobednici će biti developeri sa stvarnim pristupom mreži, EPCG-vezane platforme, hidro i baterijska fleksibilnost, trgovci orijentisani ka Italiji i banke koje finansiraju de-riskirane projekte. Gubitnici će biti papirni projekti, merchant solar bez skladištenja, strategije izvoza oslonjene na ugalj i trgovci bez kapaciteta za balansiranje i usklađenost.
Mali sistem sa nesrazmerno velikim značajem
Crnogorsko tržište električne energije je malo. Zemlja ima oko 396.000 kupaca električne energije i godišnju potrošnju od oko 3.000 GWh. Proizvodnja električne energije u 2024. iznosila je 3.447 GWh, što je pad od 15% u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog nepovoljnih hidroloških uslova. Sistem je i dalje dominantno zasnovan na TE Pljevlja, kao i hidroelektranama Perućica i Piva.
Takav miks proizvodnje objašnjava i priliku i rizik.
Hidro energija daje fleksibilnost, niskougljeničnu proizvodnju i trgovinske opcije. Ali hidro ujedno čini sistem zavisnim od vremenskih uslova. Kišna godina stvara izvozni potencijal, dok sušna godina može pretvoriti Crnu Goru u uvoznije zavisan sistem. Ugalj obezbeđuje baznu sigurnost, ali Pljevlja su pod pritiskom ekološke regulative i usklađivanja sa EU.
Pristup mreži postaje nova valuta
Crna Gora i dalje potpisuje ugovore o priključenju obnovljivih izvora energije. To je ključna razlika u odnosu na Srbiju.
U martu 2026. prenosni operator CGES potpisao je ugovor o priključenju solarne elektrane Tupan snage 70 MW. To je osmi takav ugovor sa investitorima, koji zajedno obuhvataju projekte ukupne snage od skoro 1,5 GW.
To je ogroman broj za zemlju čiji je ukupni instalisani kapacitet oko 1.091 MW i bruto potrošnja oko 3.252 GWh.
Prethodni projekat, solarna elektrana M Energy od 385 MW, pokazuje isti trend: Crna Gora ima ambiciju, ali i ograničen kapacitet mreže. Ključno pitanje postaje koji projekti imaju realna prava priključenja, koji mogu da balansiraju proizvodnju i koji imaju put do tržišta.
U Crnoj Gori, megavat sa obezbeđenim priključkom je premium aktiva. Papirni megavat je samo opcija.
Italijanska veza menja logiku vrednovanja
Najvažnija strukturna prednost Crne Gore je interkonektor sa Italijom. Projekti se ne razvijaju samo za domaću potrošnju, već i za izvoz zelene energije i regionalno trgovanje.
Ta logika je vidljiva u planiranoj saradnji EPCG i kompanije Masdar, gde se razmatra zajednički poduhvat za solar, vetar, hidro, baterije i hibridne sisteme, sa ciljem snabdevanja domaćeg tržišta i izvoza preko podmorskog kabla ka Italiji.
Zbog toga Crna Gora privlači strateške investitore uprkos malom tržištu: projekat u crnogorskoj mreži može biti ne samo lokalna aktiva, već i italijanski, balkanski i potencijalno EU-kupovni energetski asset.
Tržišno povezivanje kao sledeći katalizator
Crna Gora je transponovala Electricity Integration Package, što je korak ka integraciji sa EU elektroenergetskim tržištem i potencijalnom priključenju na jedinstveno dan-unapred i intraday tržište EU, uz verifikaciju procesa.
Značaj je ogroman.
Danas je tržište malo i nelikvidno, ali povezivanje sa EU (posebno preko Italije) može značajno poboljšati likvidnost i cenu signala. Cilj je povezivanje početkom 2028. godine, ukoliko se proces implementacije nastavi planiranom dinamikom.
Pre povezivanja, vrednost je u bilateralnim ugovorima i lokalnoj strukturi. Posle povezivanja, vrednost prelazi na spreadove, intraday optimizaciju i fleksibilnost.
Volatilno, ali stvarno tržište
Crnogorsko dnevno tržište električne energije već pokazuje karakteristike modernog sistema.
Do januara 2026. dostignuto je 1.000 dana trgovanja, uz 30 učesnika iz 13 zemalja. Ukupan obim trgovine bio je 986.041 MWh, sa prosečnom cenom od 103,68 €/MWh.
Ali ključni podaci su ekstremi: maksimalna satna cena od 1.150,50 €/MWh, kao i 71 sat sa cenom od 0 €.
To pokazuje da Crna Gora može postati mali, ali ekstremno volatilan tržišni sistem, osetljiv na hidrološke uslove, uvoz, izvoz i prekogranične kapacitete.
Pobednici
Prvi pobednici su projekti sa obezbeđenim priključkom na mrežu — jer mrežni kapacitet postaje oskudan resurs.
Drugi pobednik je EPCG, kao dominantni energetski igrač, vlasnik hidro fleksibilnosti i nosilac tranzicije, uključujući projekat Gvozd, čiji se kapacitet povećava na 75 MW uz očekivanu proizvodnju od oko 186 GWh godišnje.
Treći pobednik je CGES, jer kontrola mreže postaje ključni faktor vrednosti u energetskom sistemu.
Četvrti pobednici su hidro i fleksibilni proizvođači, jer mogu da pomeraju proizvodnju u skuplje sate i balansiraju sistem.
Peti pobednici su baterijski i hibridni developeri, jer budući rast OIE zahteva skladištenje i fleksibilnost.
Šesti pobednici su trgovci orijentisani ka Italiji, jer realna vrednost Crne Gore leži u prekograničnim tokovima.
Gubitnici
Prvi gubitnici su papirni projekti bez mrežnog priključka.
Drugi su merchant solar projekti bez skladištenja ili ugovora o otkupu.
Treći su strategije oslonjene na ugalj, jer CBAM i EU regulativa smanjuju konkurentnost takvog izvoza.
Četvrti su trgovci bez balansnih i compliance sistema.
Peti su developeri koji zavise samo od aukcija bez tržišne spremnosti i dokumentacije.
Balansiranje i trgovina
Rast solarnih i vetro projekata u Crnoj Gori povećava značaj balansiranja.
Hidro može pomoći, ali nije savršen hedge. U sušnim godinama nestaju i energija i fleksibilnost, što povećava značaj baterija, uvoza, demand response i mrežnih interkonekcija.
Trgovci će se fokusirati na volatilnost MEPX tržišta, Italija–Crna Gora spreadove, hidro optimizaciju, CBAM strukture, baterijsku arbitražu i industrijske PPA ugovore.
Šta banke treba da finansiraju
Tri ključna pitanja:
- Da li projekat ima stvarni pristup mreži?
- Da li ima plan balansiranja i izlaza na tržište?
- Da li prihod opstaje pod stresom hidroloških i cenovnih scenarija i CBAM-a?
Zeleni projekti su hidro, vetar i solar sa priključkom, EPCG partnerstva, CGES-connected projekti, baterije uz OIE, modernizacija hidro sistema i pouzdani PPA ugovori.
Zaključak
Crna Gora je mali, ali strateški izuzetno važan elektroenergetski sistem.
Nije dovoljno velika da primi sve projekte, ali je dovoljno važna da nagradi prave.
Pobednici će imati mrežu, fleksibilnost i put ka Italiji.
Gubitnici će imati samo papirne megavate i nejasan put do tržišta.
Crna Gora je zato jedan od najzanimljivijih testova u regionu: koliko vredi megavat — i koliko vredi priključenje.
