Sledeća faza trgovine električnom energijom u jugoistočnoj Evropi više se ne svodi samo na prognoziranje da li će cene električne energije biti visoke ili niske. Sve važnije pitanje jeste gde će električna energija biti skuplja nego na drugim tržištima. Mađarska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovenija i Grčka postepeno se pretvaraju u povezanu mrežu basis odnosa, umesto u grupu izolovanih nacionalnih tržišta.
Za regionalnog trgovca električnom energijom često je manje važno da li je struja objektivno skupa, a mnogo važnije da li je odnos cena između dva tržišta pogrešno vrednovan.
Ta razlika menja način na koji se analiziraju tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi.
Posmatrajmo Mađarsku i Srbiju. HUPX ostaje jedno od najvažnijih regionalnih referentnih tržišta za formiranje cena i hedžovanje. Srbija se često kreće u skladu sa Mađarskom, ali se dva tržišta mogu razdvojiti zbog prekograničnih kapaciteta, dostupnosti domaće proizvodnje, hidroloških uslova, proizvodnje iz obnovljivih izvora ili lokalne oskudice.
SEEPEX-HUPX basis zato predstavlja zaseban faktor rizika.
Srpski proizvođač koji prodaje električnu energiju unapred koristeći mađarsku referentnu cenu može uspešno da zaštiti svoju izloženost prema samoj ceni električne energije, ali i dalje ostaje izložen razlici između cena Srbije i Mađarske. Industrijski snabdevač može imati suprotnu vrstu izloženosti.
Tržište zato mora da pravi razliku između rizika kretanja same cene i basis rizika.
Isti princip važi i širom regiona.
Spread između Mađarske i Rumunije odražava interakciju uvoza iz centralne Evrope, rumunske nuklearne proizvodnje, hidroloških uslova, proizvodnje iz vetra i sunca i prekograničnih ograničenja. Rumunsko-bugarski spread reaguje na drugačiju kombinaciju fundamentalnih faktora, dok se bugarsko-grčki spread može naglo menjati kada snažna solarna proizvodnja u Grčkoj obori dnevne cene, pre nego što večernji rast potrošnje ponovo stvori premiju.
Hrvatska i Slovenija dodaju još jedan nivo interakcije sa centralnoevropskim tržištima i Italijom.
Umesto posmatranja jedne cene električne energije za jugoistočnu Evropu, trgovci sve više moraju da gledaju region kao matricu međusobnih odnosa: HU-RS, HU-RO, RO-BG, BG-GR, HU-HR, HU-SI i, za određene vrste izloženosti, IT-SI ili IT-GR.
Svaki spread ima sopstvene fundamentalne pokretače.
To je važno jer konvergencija cena u regionu nikada nije zagarantovana.
Uobičajena hijerarhija cena može ostati stabilna nedeljama, a zatim se preokrenuti u svega nekoliko sati. Mađarska može dobiti premiju tokom perioda zategnutosti ponude u centralnoj Evropi. Grčka može postati jedno od najjeftinijih tržišta tokom perioda intenzivne solarne proizvodnje u podne, a zatim jedno od najskupljih tokom večernjeg skoka potrošnje. Rumunija može prelaziti iz izvoznog pritiska u stanje domaće zategnutosti u zavisnosti od proizvodnje iz obnovljivih izvora, hidroloških uslova i potražnje.
Zbog toga identifikacija režima u kojem se spread nalazi postaje sve važnija.
Trading desk ne treba samo da posmatra na kom nivou se spread trenutno trguje. Potrebno je utvrditi koji režim trenutno određuje njegovo kretanje.
Jednim režimom može dominirati višak solarne proizvodnje, drugim hidrološki uslovi, trećim ograničenja u prenosnoj mreži, dok četvrti može biti posledica toplotnog talasa koji istovremeno zahvata više tržišta.
Isti spread od 15 €/MWh zato može predstavljati potpuno različit nivo rizika u zavisnosti od njegovog osnovnog pokretača.
Spread Bugarske i Grčke koji je posledica solarne proizvodnje može imati visoku verovatnoću sužavanja tokom večernjeg skoka potrošnje. Spread izazvan ograničenim prekograničnim kapacitetom može opstati jer je fizička arbitraža ograničena. Spread izazvan vremenskim uslovima može nestati veoma brzo nakon značajne promene vremenske prognoze.
Zbog toga prekogranični prenosni kapacitet sve više postaje deo same trgovinske pozicije.
Uvođenje Advanced Hybrid Coupling-a na spoljnim granicama Core regiona u junu 2026. posebno je relevantno jer menja način na koji se određene razmene između Core tržišta i susednih regiona za obračun kapaciteta, uključujući delove jugoistočne Evrope, uključuju u day-ahead market coupling. Koordinisaniji obračun kapaciteta i tokova može uticati i na konvergenciju tržišta i na formiranje regionalnih spreadova.
Za trading deskove, dublja integracija tržišta ne znači da će spreadovi nestati.
Ona menja način na koji se spreadovi ponašaju.
Bolje povezivanje tržišta može smanjiti jednostavne arbitražne prilike, ali istovremeno povećati značaj mrežnih modela, raspoloživog kapaciteta i pretpostavki o tokovima električne energije. Razlika u ceni sve više odražava ne samo fundamentalne uslove u dve zemlje, već i rezultat regionalne optimizacije proizvodnje, potrošnje i prenosnih kapaciteta.
To stvara prednost za trading deskove koji mogu da uključe informacije o mreži u svoje prognoze cena.
Isti razvoj ima posledice i za forward hedžovanje.
EEX nudi power futures i location-spread strukture za niz tržišta jugoistočne Evrope, uključujući izloženosti prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Sloveniji i Grčkoj. Kotirane strukture kao što su HU-RS, HU-RO, HU-BG, HU-SI i HU-GR pokazuju sve veći značaj lokacijskog rizika u regionalnim elektroenergetskim portfolijima.
Međutim, dostupnost proizvoda na berzi ne znači automatski i duboku likvidnost.
Za mnoge SEE proizvode efikasno upravljanje rizikom i dalje zavisi od OTC transakcija, proxy hedžovanja i internog netiranja pozicija.
Srpska pozicija zato može biti hedžovana kroz Mađarsku, ali uz zadržavanje basis rizika Srbije. Bugarska izloženost može biti delimično hedžovana kroz Mađarsku, ali i dalje nositi bugarsko-mađarski lokacijski rizik. Grčke pozicije mogu biti povezane i sa Mađarskom i sa Italijom, u zavisnosti od strukture portfolija.
Najjače regionalne trading kuće zato sve više grade portfolije, a ne izolovane pozicije.
Duga pozicija u Srbiji može delimično neutralisati kratku poziciju u Mađarskoj. Rizik od proizvodnje energije iz vetra u Rumuniji može predstavljati prirodni hedž za deo bugarskog load portfolija. Pad cena u Grčkoj tokom perioda intenzivne solarne proizvodnje može neutralisati drugu južnoevropsku poziciju, dok portfolio i dalje ostaje izložen večernjem skoku cena.
Ključno pitanje zato postaje manje koliko bruto megavata portfolio sadrži, a više kakva je korelacija portfolija u stresnim tržišnim uslovima.
Korelacije koje izgledaju stabilno tokom normalnih tržišnih uslova mogu se prekinuti upravo onda kada su portfoliju najpotrebnije.
Zato bi sledeća generacija analize tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi trebalo da prevaziđe jednostavne rang-liste nacionalnih cena električne energije.
Vrednije dnevno pitanje nije samo koje je tržište najskuplje.
Već: Koji spreadovi su se proširili, šta je izazvalo njihovo kretanje i da li je taj pokretač privremen, strukturan ili ograničen stanjem prenosne mreže?
Upravo tu se sve više nalazi trgovinska prednost na tržištima električne energije jugoistočne Evrope.
Elevated by virtu.energy
