U poslednjoj nedelji marta 2025. godine cene električne energije u Evropi pokazale su mešovite trendove. Pad proizvodnje energije iz vetra doveo je do rasta cena na nekim tržištima, uprkos smanjenju potražnje i nižim cenama gasa i CO₂ emisija. Najveći procentualni rast cena zabeležen je u Hrvatskoj (+20,41%) i Grčkoj (+14,18%), dok su Srbija (+11,62%) i Bugarska (+9,39%) takođe imale značajan porast. Nasuprot tome, Italija (-3,08%) i Turska (-5,70%) su zabeležile pad cena električne energije.
Na tržištima Centralne Evrope, prosečne nedeljne cene električne energije uglavnom su porasle, krećući se oko 100 €/MWh, izuzev Švajcarske. Više temperature i povećana proizvodnja energije iz vetra i solarnih izvora uticale su na ovu dinamiku. Cene su se kretale između 72 i 115 €/MWh, pri čemu je Švajcarska imala najvišu cenu od 114,83 €/MWh, dok je Austrija bila druga najskuplja sa 101,99 €/MWh. Francuska je zabeležila najnižu cenu u regionu – 71,50 €/MWh, što je ipak predstavljalo povećanje od 25,66% u odnosu na prethodnu nedelju.
U 13. nedelji, prosečna cena električne energije u Evropi bila je oko 93 €/MWh, sa cenama u rasponu od 30,26 €/MWh u Španiji do 119,45 €/MWh u Italiji. Na MIBEL tržištu, cene su znatno pale – u Španiji (-15,02%) i Portugalu (-10,16%). U jugoistočnoj Evropi (JIE), sve zemlje su imale cene električne energije iznad 100 €/MWh, osim Turske, gde je cena u proseku iznosila 54,47 €/MWh. Srbija je imala drugu najnižu cenu u regionu sa 100,58 €/MWh, dok je Italija zabeležila najvišu cenu od 119,45 €/MWh, što je povećanje od 11,62% u odnosu na prethodnu nedelju.
Potražnja za električnom energijom u JIE opala je u svim zemljama zbog toplijeg vremena, koje je smanjilo potrebu za grejanjem. Ukupna potrošnja u regionu pala je za -9,67% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 14.906,18 GWh. Najveći pad potražnje zabeležen je u Bugarskoj (-15,24%), Mađarskoj (-17,03%) i Srbiji (-14,68%). Rumunija (-13,23%), Turska (-10,84%) i Grčka (-7,34%) takođe su zabeležile smanjenje, pri čemu je pad u Grčkoj delimično posledica državnog praznika 25. marta. Italija je takođe zabeležila pad potražnje od -4,20%.
Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u JIE pala je za -23,1%, dostigavši 1.975,30 GWh. Proizvodnja energije iz vetra smanjena je za -21,8%, na 1.299,53 GWh, pri čemu su Mađarska (-38,9%) i Turska (-26,5%) imale najveće padove. Proizvodnja solarne energije pala je za -25,4% na 675,78 GWh, a najveće smanjenje zabeležile su Rumunija (-48,1%), Mađarska (-46,9%) i Hrvatska (-41,0%). Hidroenergetska proizvodnja u regionu smanjena je za -4,65%, dostigavši 2.014,45 GWh, pri čemu su Bugarska (-34,29%) i Hrvatska (-23,90%) imale najveće padove, dok su Mađarska (+37,20%) i Rumunija (+2,94%) povećale proizvodnju iz hidroelektrana.
Proizvodnja električne energije iz termoelektrana u JIE opala je za -6,55%, dostigavši 6.777,61 GWh. Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj smanjena je za -11,27% na 2.523,96 GWh, pri čemu su Turska (-12,38%) i Grčka (-3,19%) zabeležile najveće padove. Proizvodnja električne energije iz prirodnog gasa pala je za -3,51%, dostigavši 4.253,64 GWh. Bugarska je zabeležila pad gasne proizvodnje od -12,62%, dok je Italija imala smanjenje od -4,40%.
Trgovina električnom energijom između zemalja JIE povećana je, pri čemu su neto uvozi porasli za 15,17% u 13. nedelji, dostigavši 1.244,46 GWh. Izvoz električne energije iz regiona porastao je za 24,8%, na 117,72 GWh, dok je uvoz povećan za 11,8%, na 1.362,19 GWh. Mađarska (+50,57%), Grčka (+13,40%) i Italija (+4,79%) povećale su neto uvoz, dok je Hrvatska zabeležila pad neto uvoza od -57,80%. Bugarska i Turska nastavile su sa izvozom, ali na nižim nivoima, pri čemu su njihovi neto izvozi pali za -28,62% i -15,49%. Rumunija je prešla iz statusa neto izvoznika u neto uvoznika, sa 60,30 GWh uvoza, dok je Srbija postala neto izvoznik sa neto izvozom od 29,26 GWh.
