Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, izrazio je zabrinutost zbog i dalje visokih nivoa emisije sumpora i čestica iz srpskih termoelektrana. Prema njegovim rečima, ove emisije nisu u skladu sa ekološkim standardima Energetske zajednice usvojenim 2018. godine, te je naglasio hitnu potrebu za zamenom zastarele infrastrukture čistijim, dekarbonizovanim izvorima energije.
Lorkovski je u svojim izjavama predložio strukturisano i postepeno zatvaranje velikih postrojenja za sagorevanje u Srbiji, uz njihovu zamenu obnovljivim izvorima energije. Istakao je da je ova tranzicija neophodna da bi Srbija uskladila svoju energetsku politiku sa obavezama i direktivama Energetske zajednice i Evropske unije.
Najnoviji izveštaj Energetske zajednice takođe ukazuje na nekoliko drugih izazova u srpskom energetskom sektoru. Uprkos regulatornim zahtevima, sertifikacija Jugorosgas-Transporta nije ostvarila napredak od kada je plan odobren 2021. godine. Takođe, operator gasnog skladišta Banatski Dvor nije razdvojen u skladu sa zahtevima, iako je rok za usklađivanje istekao 31. marta 2024. godine. Srpskog distributera gasa, Srbijagas, takođe nije izvršio razdvajanje, što je u suprotnosti sa pravilima tržišta gasa.
Izveštaj kritikuje Srbiju zbog nemogućnosti trećim licima da pristupe gasnoj transportnoj i skladišnoj infrastrukturi i opisuje veleprodajno i maloprodajno energetsko tržište kao jedno od najmonopolizovanijih u Evropi. Iako je gasni interkonektor Srbija-Bugarska završen i tehnički operativan, još uvek nije počeo komercijalni rad, a njegova upotrebljiva kapaciteta ostaje nejasna uprkos nominalnoj tehničkoj snazi od 1,8 milijardi kubnih metara godišnje.
S druge strane, Lorkovski je istakao da se implementacija Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP) u Srbiji postepeno odvija. Trenutno se razvija sistem za emisiju gasova sa efektom staklene bašte, pri čemu su već izdate prve dozvole. Razgovori sa Ministarstvom rudarstva i energetike rezultirali su dogovorima o ciljevima u oblasti obnovljivih izvora energije. Izveštaj je takođe prepoznao poboljšanja u energetskoj efikasnosti nakon usvajanja novog energetskog zakona 2021. godine, kao i napredak u sigurnosti snabdevanja naftom.
Pozdravljena je i nedavna usvojena direktiva Srbije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja omogućava pravnu zaštitu osetljivih područja — važan korak za povećanje poverenja investitora u zelene energetske projekte.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović, izjavila je da Srbija sprovodi velike reforme u energetskom sektoru kao deo puta ka pristupanju EU. Ove reforme treba da podrže energetsku tranziciju, uz održavanje pouzdanog snabdevanja energijom. Navela je da je izveštaj Energetske zajednice priznao liderstvo Srbije u regionalnim energetskim reformama, naročito u liberalizaciji tržišta električne energije i razvoju obnovljivih izvora.
Ministarka Đedović je potvrdila da je nakon više od decenije završena sertifikacija Transportgasa. Istakla je da su krajem 2024. usvojene izmene Zakona o energetici, koje su uvele pravila o čistoj električnoj energiji i raspodeli kapaciteta za prekogranični prenos — neophodni koraci za integraciju tržišta sa zemljama EU.
Najavila je da će do juna 2025. biti usvojene još šest novih pravilnika i tri zakona vezana za energetiku, uključujući i one o nafti i gasu. Takođe je navela da će do kraja godine biti završena instalacija sistema za odsumporavanje u termoelektrani Nikola Tesla B, čime će 90% kapaciteta termoelektrana u Srbiji ispunjavati stroge ekološke norme za emisiju sumpor-dioksida i čestica.
Ministarka je zaključila da se do 2030. godine očekuje da polovina proizvodnje električne energije u Srbiji dolazi iz obnovljivih izvora, što predstavlja značajnu transformaciju nacionalnog energetskog miksa.
