Studija je pokazala i da u ovom ležištu ima oko 350 miliona tona uglja, a da se iznad ugljenog sloja nalaze velike količine šljunka
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dva dana izjavio da i pored istorijskog maksimuma u rezervama gasa, zahvaljujući kojima ćemo imati za nijansu manje hladnu zimu, ipak moramo da otvorimo i nove otkrivke uglja, postavilo se pitanje gde bi to moglo da bude, ima li „Elektroprivreda Srbije” gotovo rešenje za to i, što je najvažnije, koliko bi nam to pomoglo da se dodatno ogrejemo usred svetske energetske krize.
Kako potvrđuju iz EPS, dosadašnja istraživanja su pokazala da zapadni deo kostolačkog ugljenog basena raspolaže respektabilnim eksploatacionim količinama lignita. Pored uglja, u ležištu se nalaze i znatne količine kvalitetnog šljunka koji bi mogao da se eksploatiše i plasira na tržište. Otvaranje novog površinskog kopa bilo bi od velikog značaja ne samo za privredni razvoj ovog kraja već i ukupnu energetsku stabilnost Srbije.
– Blokovi B1 i B2 u TE „Kostolac B” trenutno su u ekološkom smislu najsavremeniji termokapaciteti u okviru EPS-a. Naredne godine je planirano puštanje u rad bloka B3 i njegovo priključenje na mrežu. Površinski kop „Drmno” jedini je snabdevač ugljem svih blokova instalisanih u Kostolcu i njegove rezerve u ovom trenutku iznose oko 200 miliona tona – kaže Ivan Đukić, pomoćnik direktora za investicije u Direkciji za proizvodnju uglja.
Objašnjava da je, prema postojećoj tehničkoj dokumentaciji, zaustavljanje blokova B1 i B2 predviđeno 2038. i 2039. godine, ali ti blokovi, tehnički posmatrano, mogu da se revitalizuju i da im se produži vek trajanja.
– Proteklih godina EPS i ogranak „TE-KO Kostolac” uložili su znatna sredstva u istraživanje novog ležišta, koje se nalazi u okviru katastarskih opština Dubravica–Batovac–Brežane, a u dokumentaciji zvanično je imenovano kao „Kostolac zapad”. U martu 2020. godine Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda završio je studiju izvodljivosti eksploatacije ležišta „Kostolac zapad”. U ovom dokumentu definisana je nedostajuća oprema, dinamika otvaranja kopa, kao i preseljenje dela opreme s kopa „Drmno” s ciljem uravnoteženja proizvodnje otkrivke i uglja na površinskim kopovima „Drmno” i „Kostolac zapad” – kaže naš sagovornik.
Kako se bude povećavala proizvodnja na kopu „Kostolac zapad”, smanjivaće se proizvodnja na kopu „Drmno”. Studija je pokazala i da u ležištu „Kostolac zapad” ima oko 350 miliona tona uglja, a da se iznad ugljenog sloja nalaze velike količine šljunka. Eksploatacione rezerve šljunka iznose 14.350.000 kubnih metara koji se, nakon otkopavanja, može plasirati na tržište.
– Vrednost investicije otvaranja kopa, prema procenama iz studije, iznosi 400 miliona evra. Na ovaj način obezbedilo bi se dvostrano snabdevanje termoenergetskih kapaciteta u Kostolcu ugljem iz oba ležišta – ocenio je Đukić, piše Politika.
