Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jedan od najvažnijih rezultata upravo završene Misije MMF Srbije postignuta saglasnost u vezi sa promenom metodologije obračuna cene gasa za privredu od 1. maja, što će doneti snižavanje troškova za ovaj energent. To će dalje, kako je rekao, pogurati otvaranje dodatnih radnih mesta.
„Nećemo odustati od politike rasta, želimo da građani Srbije budu ponosni na našu zemlju”, rekao je Mali, saopštilo je ministarstvo. Mali je povodom treće revizije stendbaj aranžmana iz predostrožnosti istakao da je opšta ocena da je Srbija, uprkos svim izazovima, zadržala makroekonomsku stabilnost.
Razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) s delegacijom Republike Srbije su završeni, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS) i istakla da makroekonomski rezultati u okviru programa ostaju jaki, uz dezinflaciju, rekordno visoke devizne rezerve i snažno tržište rada.
Tokom razgovora konstantovani su i oporavak rasta, solidna fiskalna pozicija, kao i to da su ispunjeni svi kvantitativni ciljevi za kraj 2023, a da program strukturnih reformi dobro napreduje. Razgovori su vođeni u okviru trećeg razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa u okviru stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement – SBA) koji je zaključen u decembru 2022. godine.
Tokom brojnih sastanaka, razmatrana su makroekonomska kretanja, ekonomski izgledi i rizici, kao i ključna pitanja u vezi s realizacijom programa. NBS navodi i da su makroekonomski rezultati u 2023. godini premašili očekivanja, uprkos brojnim izazovima iz globalnog i regionalnog okruženja, uz rekordne devizne rezerve koje sada premašuju 25 milijardi evra.
Očuvana je finansijska stabilnost zemlje, inflacija se smanjuje, uz adekvatnu monetarnu politiku, a zabeležen je rekordan priliv stranih direktnih investicija, neki su od zaključaka sastanka. Ističe se i da je izvoz robe i usluga potvrdio otpornost uprkos niskoj eksternoj tražnji, kao i da je deficit tekućeg računa platnog bilansa od 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda najniži nivo do sada, dok je fiskalni deficit smanjen na 2,2 odsto bruto-domaćeg proizvoda, a učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu na ispod 53 odsto, prenosi Dnevnik.
