Iako je Vlada tvrdila da je na projekat ,,Jadar” u januaru 2022. ,,stavljena tačka”, Demostat je nekoliko meseci kasnije objavio saznanje da su predstavnici Evropske komisije i Vlade Srbije, bez mnogo pompe, potpisali pismo o namerama u izgradnji strateškog partnerstva u oblastima baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum.
U februaru 2023. Demostat je iz diplomatskih izvora imao informaciju da Mercedes, Rio Tinto, Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Srbije pregovaraju o izgradnji Mercedesove fabrike električnih automobila u Srbiji, računajući pritom na otvaranje rudnika litijuma. Ovih dana, u prirustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i evropskog komesara za energetiku Maroša Šefčoviča, namere su prerasle u još uvek neobavezujući Memorandum o razumevanju koji polako otvara put ka eksploataciji litijuma.
Pod pritiskom velikih demonstracija s kraja 2021. i početka 2022, Vlada Srbije ,,stavila je tačku” na projekat eksploatacije i prerade rude jadarit. Deo javnosti i tada je sumnjao da razlog za odustajanje od otvaranja rudnika treba tražiti u aprilskim predsedničkim, parlamentarnim i delom lokalnim izborima u kojima vlast nije želela da ugrozi svoj rejting.
Demostat je prvi otkrio da su se daleko od očiju javnosti uveliko odvijali pregovori sa Evropskom komisijom (EK) o eksploataciji i preradi rude jadarit, uslovima koji bi obezbedili najmanju ekološku štetu i formiranju vrednosnog lanca finalnih proizvoda u Srbiji. Iz Brisela je tada Demostatu potvrđeno saznanje da su 22. septembra 2023. predstavnici EK i Vlade Srbije potpisali pismo o namerama koje se odnosilo na strateško partnerstvo u oblasti baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum. Potvrđeno je i da je dokument potpisan u Njujorku, kada se sa potpredsednikom EK i komesarom za energetiku Marošom Šefčovićem sastao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
EK su tada, na pitanje Demostata da li postoji mehanizam kojim bi se sprečilo da se zbog otvaranja rudnika Srbija devastira, što najviše plaši građane koji su protestovali, naveli da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte.
„Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija je u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim, uključujući i oblast politike životne sredine“, naveli su tada iz EK za Demostat i dodali da se „zalažu za razvoj kapaciteta za preradu i rafinaciju na istom mestu gde se nalaze i resursi, kao i u EU“, jer bi to, po njihovoj oceni, bilo od ključnog značaja za stvaranje lokalnih održivih ekosistema čiste tehnologije i nulte emisije ugljen-dioksida.
I ruda i dostojanstvo
Rezultat dosadašnjeg usaglašavanja obnarodovan je prošle nedelje, kada je tokom posete Beogradu nemačkog kancelara Olafa Šolca i komesara Maroša Šefčoviča između Vlade Srbije i EK potpisan Memorandum o razumevanju koji se odnosi na strateško partnerstvo u održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Poštovanje standarda
,,EU će poštovati najviše ekološke standarde, a u praksi to znači prvo – ako je reč o kritičnim sirovinama, baterijama, a propisi o njima su upravo stupili na snagu prošle godine, EU ima najsveobuhvatniji regulativni okvir na svetu u ovoj oblasti. Svaka baterija koja će izaći na tržište EU imaće digitalni pasoš, to će verovatno biti QR kod, gde će javnost moći da pristupi svim informacijama – da li su ispunjeni ekološki, socijalni standardi, da li su ljudi u lancu proizvodnje tretirani dostojanstveno“, naglasio je Šefčović nakon potpisanog dokumenta uz tvrdnju da će EU učiniti sve što može kako izvori pijaće vode ne bi bili zagađeni a to će morati da poštuju sve kompanije uključene u ovaj vrednosni lanac.
Inače, poseta evropskih zvaničnika okončana je samitom o kritičnim sirovinama u Palati Srbija, kome su prisustvovali predstavnici kompanije Rio Tinto, automobilskih koncerna Stelantis i Mercedes, nemačke razvojne banke KfW, Evropske banke za obnovu i razvoj i proizvođača baterija ElevenES, EIT InnoEnergy i Inobat.
Sa nekoliko evropskih automobilskih koncerna, finansijskim institucijama, proizvođačima baterija i srpskim preduzećima potpisano je neobavezujuće pismo o namerama. Međutim, kancelar Šolc otkrio je da će Mercedes-Benc biti deo lanca proizvodnje u Srbji, jer ,,cilj je da se obezbedi da se realizuje rudarstvo, da se obezbedi lanac proizvodnje”, rekao je i dodao da će, prema potpisanom Memorandumu, to biti “kompanije koje se bave preradom dobijenog materijala, koje se bave proizvodnjom baterija“.
Ali, pre više od godinu i po, u februaru 2023. Demostat je imao i objavio saznanje da Mercedes, Rio Tinto, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Vlada Srbije pregovaraju o realizaciji projekta za izgradnju Mercedesove fabrike električnih automobila u Srbiji. Vrednost projekta u kojem učestvuje EBRD je 2,5 milijardi evra a automobili proizvedeni u fabrici u Srbiji trebalo bi da koriste baterije od litijuma, koji će u Srbiji iskopavati australijsko-britanska kompanija Rio Tinto.
Diplomatski izvori Demostata tvrdili su tada da će projekat zavisiti i od spoljnopolitičke orijentacije vlasti u narednom periodu i ukoliko ga prihvate Mercedes i EBRD – biće to signal da Srbija ide ka Zapadu. Realizacija ovih planova podrazumevala bi i usklađivanje srpske spoljne i bezbednosne politike sa Zapadom, što bi zahtevalo i uvođenje sankcija Rusiji.
Podsetimo, Demostat je i pre ovoga, još u decembru 2022. godine, pisao o tome da je uslov Vlade za iskopavanje litijuma upravo otvaranje fabrike baterija, ali i fabrike električnih automobila.
Kad se šargarepa približi
,,Dolazak Mercedesa može biti i deo „šargarepe” koja je obećana Srbiji ukoliko bude konstruktivna u pregovorima sa Prištinom i ako prihvati evropski plan za KiM”, tvrdili su izvori Demostata, naglašavajući da ukoliko Srbija ne prihvati (tada aktuelni) evropski plan, ,,može da očekuje posledice koje će se, između ostalog, ali u velikoj meri, odraziti na ekonomiju i privredu”, dok bi u suprotnom dobila ekonomsku pomoć, kao i investicije u raznim oblastima privrede.
Iako se kao mogući partneri Srbije u izgradnji fabrike električnih automobila pominju i Kinezi, izgleda da je to više teza za jačanje pregovaračke pozicije i da su razgovori sa Mercedesom dobro odmakli. To bi trebalo da bude dobar izbor, s obzirom na to da u Nemačkoj od prošle godine za preduzeća sa 3.000 zaposlenih, a od ove i za one sa 1.000 radnika, važi zakon o dju dilidžensu (eng. due diligence) u lancu snabdevanja. On kompanije obavezuje na detaljnu proveru svojih domaćih i ino dobavljača koji će morati da kroz periodične izveštaje dokazuju da poštuju socijalna, ljudska i radnička prava kao i da u proizvodnji primenjuju sve mere zaštite sredine. Taj potencijalni ugovor sa Mercedesom možda je razlog zbog koga je Vučić naveo da će Nemci kontrolisati Rio Tinto ukoliko krene u eksploataciju litijuma.
I sam Rio Tinto se potrudio da poboljša ponudu, pa je zajedno sa Vladom Srbije uložio u slovački startap InoBat sa kojim je u novembru 2022. potpisao i sporazum o saradnji. InoBat je nepunu godinu kasnije, u septembru 2023. objavio da će u Ćupriji graditi gigafabriku za proizvodnju i reciklažu baterija, prenosi Danas.
