Saradnja dve eminentne obrazovne ustanove, Mašinskog fakulteta u Banja Luci koga su predstavili Tihomir Mačkić i Zdravko Milovanović i Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu ispred koga je istupio Dobrivoje Ćatić, rezultirala je stručnim radom „Analiza stabla otkaza protočnog parnog kotla TE Ugljevik“. Predstavljen na 30. Međunarodnom savetovanju „Energetika 2014.“, ovaj stručni rad dolazi kao rezultat pomnog istraživanja rada kotlovskog postrojenja.
Kako je posebno istaknuto, svi otkazi na postrojenjima i vitalnoj opremi termoelektrane kao posledicu uzrokuju poremećaje tehnološkog procesa i nestacionarne režime rada bloka. Osim toga, otkazi na postrojenjima i vitalnoj opremi, koji eksploatacionom osoblju ne daju mogućnost održavanja procesnih parametara prema tehnološkim upustvima i tehničkim propisima eksploatacije, uzrokuju značajne zastoje.
Autori naglašavaju da u radu kotlovskog postrojenja često dolazi do različitih otkaza, koji se najčešće dešavaju unutar protočnog parnog kotla, što uzrokuje poremećaje tehnološkog procesa i nestacionarne režime rada bloka. Ovi otkazi su, najčešće posledica taloženja tečne šljake na cevne ekrane u ložištu, što dovodi do smanjenja intenziteta predaje toplote zračenjem i povećanja temperature gasa koji izlazi iz ložišta i struji u konvektivni deo. Naslage šljake na ekranima se povećavaju do kritične veličine kada dolazi do otkidanja gromada koje pri padu u hladni levak kotla izazivaju oštećenja cevi pa i njihovo kidanje i naravno, zastoj kotla. Istraživanje pokazuje da veliki broj otkaza nastaje i zbog pucanja cevi ogrevnih površina kotla i izbijanja radnog medija u produkte sagorevanja, što uslovljava trenutnu obustavu rada bloka termoelektrane.
Autori putem metode stabla otkaza FTA (Fault Tree Analysis), koja se koristi za uspostavljanje i opis toka stanja otkaza unutar sistema ( jedna od osnovnih i najčešće korišćenih metoda za analizu sigurnosti i pouzdanosti tehničkih sistema) dolaze do veoma interesantnih rezultata.
Naime, FTA analiza je pokazala da je najčešći uzrok otkaza protočnog parnog kotla, posledica neadekvatne konstrukcije i loše izrade sa 40 odsto, termička i mehanička opterećenja sa 19 odsto, otkazi hemijske prirode 17 odsto, dok je starenje elemenata zastupljeno sa 14 odsto. Najmanji procenat otkaza, 10 odsto, izazvan je neredovnim održavanjem.
Na osnovu ovih podataka, autori zaključuju da pravilna konstrukcija i izrada imaju najveći uticaj na ispravan rad kotla, pa se procenat otkaza u znatnoj meri može smanjiti adekvatnim izborom konstrukcionih parametara.
