U svom stručnom radu pod nazivom „Pravci razvoja tržišta električne energije u Srbiji“, autori mr Željko Marković, dr Aca Marković i dipl. inž. Milan Danilović, preispituju do sada sprovedene aktivnosti na liberalizaciji tržišta električnom energijom, i daju ocenu u pogledu uspešnosti prve i druge faze liberalizacije.
Usvajanjem Zakona o energetici 2004. godine, započeto je sa reformama elektroenergetskog sektora u Republici Srbiji.Njihov cilj je uspostavljanje liberalizovanog tržišta električne energije. Sledećim Zakonom, koji je usvojen u avgustu 2011. godine, čine se dalji koraci. Početkom 2013. godine, uz uspostavljen model tržišta na veliko, kreće se u postepeno uspostavljanje modela tržišta na malo, pa pravo na javno snabdevanje imaju krajnji kupci električne energije čiji su objekti priključeni na distributivni sistem, i na taj način započinje funkcionisanje jednog segmenta tržišta na malo. Time se otpočelo sa tzv. prvom fazom liberalizacije tržišta, a od 1. januara 2014. godine počinje i druga faza, koja podrazumeva pravo na javno snabdevanje samo za male kupce i domaćinstva.
Od januara 2015. godine otpočela je i treća faza liberalizacije. U skladu sa novim Zakonom, svi kupci imaju mogućnost izbora snabdevača, a pravo na garantovano snabdevanje bi mogla da ostvare samo domaćinstva i mali kupci.Imajući sve to u vidu, u ovom radu se analiziraju pitanja koja se nameću pred sprovođenje ove, treće faze liberalizacije, kao i najvažnije aktivnosti koje očekuju sve relevantne činioce, u cilju pripreme tržišta za nju i ostvarenja uslova za njeno uspešno okončanje.
U do sada sprovedenim aktivnostima na liberalizaciji tržišta električne energije, autori daju ocenu da su uspešno okončane prva i druga faza liberalizacije i da se otpočelo sa trećom fazom, o čijoj uspešnosti je još rano govoriti. U drugoj fazi liberalizacije, zbog potencijalnih problema na tržištu električnom energijom, Vlada Srbije je morala dva puta da interveniše, jednom kroz donošenje uredbe, a drugi put donošenjem zaključka. Da bi se treća faza liberalizacije uspešno okončala, sve relevantne činioce, u prvom redu Vladu RS, potom resorno ministarstvo,
Agenciju za energetiku RS, kao i privredne subjekte „Elektroprivredu Srbije“ i „Elektromreža Srbije“, svakog u svom delu, očekuje čitav niz aktivnosti, od kojih su najvažnije formiranje jednog operatora distributivnog sistema, nivelacija cene garantovanog snabdevanja na tržišnu vrednost uz promenu tarifnog sistema, završetak restrukturiranja JP EPS i uspostavljanje rada berze električne energije. Svakako najveći i najvažniji je problem nejednakih tarifa za pristup distributivnom sistemu, koji iako je privremeno regulisan Uredbom, nije eliminisan i neophodno ga je trajno rešiti kroz formiranje jednog operatora distributivnog sistema umesto dosadašnjih pet. Takođe, potrebno je nastaviti kontinuirani rad na jačanju uspostavljene nezavisnosti Agencije za energetiku Republike Srbije kao i ojačanju njene uloge i obezbeđivanju svih neophodnih atributa.
Polazeći i od preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu liberalizacije tržišta električne energije, potrebno je i izvršiti preispitivanje sadašnjeg modela organizacije „EPS Snabdevanja“ u pogledu nivoa razdvajanja funkcija komercijalnog i javnog snabdevanja. Navedenim izmenama bi se približili tržištu električne energije kakvo su formirale sve države članice Evropske Unije i doš li do modela tržišta na malo, tako da slobodu izbora, ne samo nominalnu već i realnu, imaju svi krajnji kupci, smatraju autori stručnog rada.