Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Liberalizacija tržišta...

Srbija: Liberalizacija tržišta električne energije, Mogućnost izbora snabdevača

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

U svom stručnom radu pod nazivom „Pravci razvoja tržišta električne energije u Srbiji“, autori mr Željko Marković, dr Aca Marković i dipl. inž. Milan Danilović, preispituju do sada sprovedene aktivnosti na liberalizaciji tržišta električnom energijom, i daju ocenu u pogledu uspešnosti prve i druge faze liberalizacije.

Usvajanjem Zakona o energetici 2004. godine, započeto je sa reformama elektroenergetskog sektora u Republici Srbiji.Njihov cilj je uspostavljanje liberalizovanog tržišta električne energije. Sledećim Zakonom, koji je usvojen u avgustu 2011. godine, čine se dalji koraci. Početkom 2013. godine, uz uspostavljen model tržišta na veliko, kreće se u postepeno uspostavljanje modela tržišta na malo, pa pravo na javno snabdevanje imaju krajnji kupci električne energije čiji su objekti priključeni na distributivni sistem, i na taj način započinje funkcionisanje jednog segmenta tržišta na malo. Time se otpočelo sa tzv. prvom fazom liberalizacije tržišta, a od 1. januara 2014. godine počinje i druga faza, koja podrazumeva pravo na javno snabdevanje samo za male kupce i domaćinstva.

Od januara 2015. godine otpočela je i treća faza liberalizacije. U skladu sa novim Zakonom, svi kupci imaju mogućnost izbora snabdevača, a pravo na garantovano snabdevanje bi mogla da ostvare samo domaćinstva i mali kupci.Imajući sve to u vidu, u ovom radu se analiziraju pitanja koja se nameću pred sprovođenje ove, treće faze liberalizacije, kao i najvažnije aktivnosti koje očekuju sve relevantne činioce, u cilju pripreme tržišta za nju i ostvarenja uslova za njeno uspešno okončanje.

U do sada sprovedenim aktivnostima na liberalizaciji tržišta električne energije, autori daju ocenu da su uspešno okončane prva i druga faza liberalizacije i da se otpočelo sa trećom fazom, o čijoj uspešnosti je još rano govoriti. U drugoj fazi liberalizacije, zbog potencijalnih problema na tržištu električnom energijom, Vlada Srbije je morala dva puta da interveniše, jednom kroz donošenje uredbe, a drugi put donošenjem zaključka. Da bi se treća faza liberalizacije uspešno okončala, sve relevantne činioce, u prvom redu Vladu RS, potom resorno ministarstvo,

Agenciju za energetiku RS, kao i privredne subjekte „Elektroprivredu Srbije“ i „Elektromreža Srbije“, svakog u svom delu, očekuje čitav niz aktivnosti, od kojih su najvažnije formiranje jednog operatora distributivnog sistema, nivelacija cene garantovanog snabdevanja na tržišnu vrednost uz promenu tarifnog sistema, završetak restrukturiranja JP EPS i uspostavljanje rada berze električne energije. Svakako najveći i najvažniji je problem nejednakih tarifa za pristup distributivnom sistemu, koji iako je privremeno regulisan Uredbom, nije eliminisan i neophodno ga je trajno rešiti kroz formiranje jednog operatora distributivnog sistema umesto dosadašnjih pet. Takođe, potrebno je nastaviti kontinuirani rad na jačanju uspostavljene nezavisnosti Agencije za energetiku Republike Srbije kao i ojačanju njene uloge i obezbeđivanju svih neophodnih atributa.

Polazeći i od preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu liberalizacije tržišta električne energije, potrebno je i izvršiti preispitivanje sadašnjeg modela organizacije „EPS Snabdevanja“ u pogledu nivoa razdvajanja funkcija komercijalnog i javnog snabdevanja. Navedenim izmenama bi se približili tržištu električne energije kakvo su formirale sve države članice Evropske Unije i doš li do modela tržišta na malo, tako da slobodu izbora, ne samo nominalnu već i realnu, imaju svi krajnji kupci, smatraju autori stručnog rada.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija započinje svoj prvi pilot projekat zelenog vodonika, HyDSerbia, u saradnji sa nemačkom energetskom firmom Leipziger Energiegesellschaft

Srbija je započela svoj prvi pilot projekat zelenog vodonika, pod nazivom HyDSerbia, u saradnji sa nemačkom energetskom firmom Leipziger Energiegesellschaft. Ovaj projekat, koji finansira nemačka vlada, ključan je deo šireg nemačkog nastojanja da podrži međunarodne inicijative za vodonik i...

Gazpromov izvoz u Evropi dostigao najviši nivo u poslednjih godinu dana

Izvoz ruskog prirodnog gasa putem gasovoda u Evropu porastao je prošle nedelje na najviši nivo u poslednjih godinu dana, što ukazuje na teške izazove sa kojima se Evropska unija suočava dok nastoji da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa....

Srbija beleži rast broja prozjumerskih domaćinstava sa solarnim sistemima za proizvodnju energije

U Srbiji, uloga prozumjera—domova koji ne samo da troše, već i proizvode struju—postaje sve važnija. Do 31. oktobra 2024. godine, registrovano je 2.811 domaćinstava kao prozumeri, što je trend koji raste, a koji je pretežno pokrenut instalacijom solarnih panela....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!