Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Izmene prostornog...

Srbija: Izmene prostornog plana Kolubarskog basena

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stavilo je na javni uvid Nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena.

Kako se navodi u dokumentu koji je Naručio EPS, a izradio JP Urbanizam Kragujevac i koji na uvid javnosti dostupan do 22. decembra, izmene obuhvataju detaljne razrade koje pružaju osnov za dalji razvoj ekploatacije lignita u okviru Rudarskog basena Kolubara, primenu obnovljivih izvora energije i proizvodnju električne energije.

– Proizvodnja uglja u Kolubarskom basenu u periodu od 2021- 2035 godine planira se na oko 29.000.000 tona godišnje, a od 2036-2040. godine će se povećati na maksimalno 30 miliona tona godišnje. Drugim rečima sirovinska baza Kolubarskog ugljenog basena raspolaže dovoljnim količinama uglja odgovarajućeg kvaliteta koji može, uz odgovarajuća investiciona ulaganja, da podrži dugoročni razvojni trend proizvodnje električne energije – stoji u planu i dodaje se da, imajući u vidu da Srbija još uvek nema pristup rezervama lignita na Kosmetu, za buduću gradnju termoelektrana dolaze u obzir samo Kolubarski i Kostolački basen, što ukazuje na značaj daljeg razvoja energetsko-industrijskog sistema Kolubare.

Podseća se da će prema postojećim planovima EPS-a do 2024. godine doći do gašenja blokova A1 – A5 u TE “Kolubara”, TE “Morava” i blokova A1-A2 u “TENT A”, zbog izuzetno niskog stepena efikasnosti i neracionalnog rada, ugrožene sigurnosti po ljude i opremu u radu i izuzetno negativnog ekološkog uticaja.

Dodaje se, međutim, da ograničenje od 30 miliona tona lignita godišnje čini nužnim i gradnju novih kapaciteta i uključivanje novih tehnologija korišćenja lignita za proizvodnju električne energije.

Podseća se da se prema Strategiji razvoja energetike predviđa se do 2025.godine izgradnja novog kapaciteta 350 MW na ugalj, a u periodu do 2030.godine još jednog kapaciteta od 350 MW.

– To stvara mogućnost izgradnje TE “Kolubare B” ili “TENT B3”, takođe i s obzirom na plan da postojeći kapaciteti TE “Nikola Tesla A‟, nakon revitalizacije i preko 40 godina rada, budu ugašeni i zamenjeni termokapacitetima iste snage – navodi se i dodaje da to omogućava početak gradnje drugog kapaciteta u periodu posle 2025.godine.

U planu se navodi da se u okviru lokacije TE “Kolubara B”, površine 105,5 ha, planira završetak izgradnje energetskog kompleksa.

– To podrazumeva moguće proširenje ove lokacije za oko 60 ha gde će, potencijalno, biti izmešteni proizvodni, rudarski kapaciteti, pogoni, mehanizacija, poslovni prostor i drugi sadržaji sa nekoliko postojećih industrijsko-rudarskih lokacija u skladu sa dinamikom i planom razvoja proizvodnje uglja i otvaranja novih površinskih kopova, kao i potencijalna rezervacija prostora za (podzemna) skladišta za ugljenik – kaže se u dokumentu.

Dodaje se da je TE “Kolubara B” predviđena prvobitno za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno kao vangradska toplana za snabdevanje Beograda toplotnom energijom, ali da je ta koncepcija je sada promenjena i napuštena.

– Do njenog završetka, za grejanje privremenih objekata I faze realizacije glavnih pogonskih objekata koristiće se toplotna energija iz kotlarnice “Tamnava-Istok” u iznosu od oko 650 kW. Nakon puštanja u pogon I faze, iz TE Kolubara B će se snabdevati toplotnom energijom celopodručje energetsko-industrijskog kompleksa. Međutim, u slučaju gradnje postrojenja sa cirkulacionim fluidizacionim slojem za sagorevanje danas vanbilansnih lignita najniže moći, u svom kogenerativnom radu bi moglo da preuzme i dugoročno snabdevanje grada i industrije Lazarevca toplotnom enegijom za grejanje iz kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije.

Dokument navodi da su analize pokazale da će, razvojem Kolubarskog rudarskog basena i otvaranjem novih kopova, doći do porasta učešća niskokvalitetnih ugljeva toplotne moći ispod 5.300 kJ/kg, te da je zato posle 2025. godine, moguća izgradnja postrojenja sa cirkulacionim fluidizacionim slojem (CFS) snage oko 200 MW za sagorevanje vanbilansnih lignita najniže toplotne moći.

U planu se međutim napominje i da je potencijalna realizacija investicija u Kolubarskom basenu
predviđena modelom zajedničkog ulaganja EPS-a sa strateškim partnerom raspisivanjem tendera, pri čemu EPS stavlja na raspolaganje sredstva (objekte i opremu) koji su već izgrađeni, a strateški investitori ulažu kapital, te srazmerno uloženom kapitalu stiču učešće u vlasništvu, čime se obezbeđuju sredstva za realizaciju projekata.

Dodaje se da ovakav način rešavanja finansiranja predstavlja značajan korak u otvaranju tržišta električne energije i omogućava transfer znanja i novih tehnologija, ali je i uslovljen činjenicom da JP EPS ne raspolaže sopstvenim sredstvima, niti ima kreditnu sposobnost i finansijski potencijal koji omogućuje potreban nivo investicija, “čemu je prvenstveno doprinela dugogodišnja politika depresiranja cene električne energije”.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije na području Kolubarskog basena, u planu se navodi da se izmenama i dopunama Prostornog plana vrši rezervacija prostora za solarne elektrane na području do TE Kolubara B, na području katastarskih opština Poljane (GO Obrenovac) i Stepojevac (GO Lazarevac), i KO Kalenić (Opština Ub).

Prostori predviđeni za fotonaponske solarne elektrane su odlagališta “Radljevo” i “Turija”, nakon planirane rekultivacije.

Podsetimo, izgradnja TE Kolubara B je obustavljena prošle godine. Taj projekat koji je započet još 80-ih godina prošlog veka trebalo je prema najavama da bude na mreži do 2024. godine, prenosi eKapija.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: JANAF preuzeo svoj prvi solarni projekt 

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) putem povezanog društva JANAF OIE sklopila je Ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u društvu Solar Energy Vođinci i ulaganju u solarnu elektranu u Vođincima, nedaleko od Vinkovaca, projektovane instalirane snage 14,3 MW i priključne snage...

Bugarska: Udeo solarnih elektrana u prenosnoj mreži povećan za 115% u 2024.

Učešće fotonaponskih solarnih postrojenja u mreži za prenos električne energije u Bugarskoj povećano je za 115% u periodu od 1. januara do 19. maja 2024. u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju najnoviji podaci koje je u utorak objavio operater...

Srbija: Remont Rafinerije Pančevo u završnoj fazi

Remont u Rafineriji nafte Pančevo je u završnoj fazi, a proizvodnja dizela je već uspostavljena čime su izbegnuti poremećaji na domaćem tržištu, rekla je ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović, tokom razgovora sa ambasadorom Rudije u Srbiji, Aleksandrom Boca-Harčenkom,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!