Još nema roka za izgradnju interkonektora Srbija – Rumunija, koji bi imao i veliki značaj za regionalnu energetsku bezbednost
Gasni interkonektor Srbija–Rumunija, od Mokrina do Arada, imao bi veliki značaj za regionalnu energetsku bezbednost. Republika Srpska se iz transportnog sistema Srbije snabdeva prirodnim gasom, tako da bi i za nju ova interkonekcija, takođe, bila od vitalnog značaja.
„Rumunija je potencijalni regionalni lider u energetskom sektoru koji može da odgovori kao faktor stabilnosti u regionu”, izjavio je nedavno ministar energetike Rumunije Sebastijan Burduža.
Zapravo, Rumunija je jedna od evropskih zemalja koja konstantno napreduje u energetskoj tranziciji. Na putu je da postane jedan od najznačajnijih proizvođača prirodnog gasa u Evropi do 2027. godine, naročito zbog realizacije grandioznog projekta „Neptun dip” – eksploatacije prirodnog gasa iz Crnog mora.
Međutim, dostupnost novih količina prirodnog gasa u regionu uslovljena je izgradnjom gasnih interkonektora. Otuda ideja o gasnoj interkonekciji Srbija–Rumunija, tačnije od Mokrina do Arada.
Nacionalni gasni transportni sistemi Srbije i Rumunije trenutno nisu povezani. Dužina gasovoda kojim bi se dve zemlje povezale je blizu 100 kilometara, odnosno oko 85,56 kilometara na teritoriji Rumunije, a na teritoriji Srbije 12,8 kilometara.
U jednom strateškom dokumentu, koji je pre izvesnog vremena objavio rumunski „Transgaz”, ističe se da su rumunske vlasti zaokupljene razvojem partnerstva sa Srbijom u pogledu realizacije ovog gasnog interkonektora koji bi ojačao energetsku bezbednost u regionu. Navodi se da bi interkonektor trebalo da obezbedi vezu između gasnog koridora BRUA (Bugarska, Rumunija, Mađarska i Austrija) i tehnološkog čvora Mokrin u Srbiji. Dokument uključuje nekoliko koraka koje je „Transgaz” već sproveo, kao što su studija izvodljivosti, tehnički dizajn i specifikacija. „Transgaz” procenjuje da bi tenderska procedura za izvođenje radova mogla početi tokom 2026. godine. Кako se navodi, vrednost projekta je oko 56 miliona evra, a završetak se očekuje 2028. godine.
Gasni interkonektor je obuhvaćen i Planom razvoja energetske infrastrukture Srbije, čime je takođe potvrđen strateški značaj ovog projekta. Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije objavilo je 30. juna ove godine dokument „Polazne osnove Plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. godine”, u kojem je kao jedan od prioritetnih projekata istaknut gasni interkonektor Srbija–Rumunija.
„Prvi korak u realizaciji projekta bi bilo potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa rumunskom stranom, kojim bi se precizirali oblici saradnje i dalje aktivnosti. Srpska strane je započela rad na izradi planske dokumentacije. Planirani prečnik gasovoda je DN600, nominalnog pritiska 63 bara”, odgovorila je resorna ministarka Dubravka Đedović na naše pitanje o konkretnim koracima i tehničkom kapacitetu gasnog interkonektora, naglasivši da „veruje da su obe zemlje prepoznale ovaj momentum i da će vreme ispred nas pokazati opravdanost investicija u energetskom sektoru koje će povezati naše dve zemlje”.
O predviđenom roku za završetak projekta, Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Vojvodine (kroz koju bi prolazio gasovod na teritoriji Srbije) kaže da još nije precizno određen.
„Prvobitno je bio 2022. godine u skladu sa Planom razvoja transportnog gasovodnog sistema za period 2020–2029. godine, koji je izradilo preduzeće za transport prirodnog gasa ’Transportgas Srbija DOO’ Novi Sad, ali je rok izgradnje pomeren na 2025. godinu u skladu sa novim planom razvoja tog preduzeća za period 2022–2031. godine (na koji Agencija za energetiku još nije dala saglasnost), odnosno na 2026. godinu u skladu sa dokumentom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije ’Polazne osnove Plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. godine’”, istakao je Bjelić.
Iako se na horizontu još ne naziru konačni datumi, izvesno je da bi se izgradnjom gasnog interkonektora Mokrin–Arad stvorili za obe zemlje dodatni kapaciteti snabdevanja prirodnim gasom. On bi svakako omogućio više izvora snabdevanja prirodnim gasom (diversifikaciju snabdevanja), što automatski utiče na veću sigurnost snabdevanja. Time se obezbeđuje nesmetana potrošnja prirodnog gasa za privredu i građanstvo obe zemlje, posebno za one potrošače za koje ne sme doći do smanjenja ili prekidanja isporuke gasa. U isto vreme, novim regionalnim povezivanjem se stvaraju preduslovi da cena gasa bude povoljnija za privredu i stanovništvo naših zemalja.
Srbija i Rumunija su zemlje koje imaju tradicionalno dobre i prijateljske odnose, što je dobra osnova za intenziviranje bilateralne saradnje u oblasti energetike, kao i potencijalne zajedničke projekte koji mogu da donesu značajne koristi za obe strane. Dve zemlje su i primer dobrih suseda i država koje su zajedno realizovale velike, zajedničke, međudržavne i regionalne projekte. Jedan od najvećih energetskih kapaciteta u našem regionu je hidrocentrala „Đerdap 1”. Hidrocentrale su danas najveći proizvođač energije u Rumuniji i Srbiji, prenosi Politika.
