U Srbiji je 2026. prijavljeno oko 2 GW baterijskih sistema za skladištenje energije sa ugovorima o priključenju, ali prvi samostalni projekti tek treba da uspostave domaći model finansiranja. Uslovi finansiranja tih projekata mogli bi da odrede nivo zaduženosti, obezbeđenje, korekcije naniže projektovanih prihoda i podršku sponzora. U sektoru još ne postoji široko primenjen domaći model.
Prema procedurama EMS-a, operatora prenosnog sistema Srbije, investitori u projekte koji se priključuju na prenosnu mrežu moraju da dostave bankarsku garanciju za izgradnju u roku od 60 dana od prijema studije priključenja. Garancija mora biti obezbeđena pre nastavka postupka za zaključenje ugovora o priključenju. To od investitora zahteva da raspolažu dovoljnim bilansnim kapacitetom pre nego što projekti počnu da ostvaruju prihode, što predstavlja ranu prepreku u finansiranju.
Domaće komercijalne banke mogle bi da finansiraju izgradnju ako prihvataju tržišni rizik. Ugovor sa industrijskim kupcem, minimalni prihod ugovoren sa optimizatorom ili ugovor o pružanju balansnih usluga mogli bi značajno da povećaju nivo zaduženja u odnosu na projekat koji se oslanja isključivo na arbitražu. Takvi aranžmani prihoda zato bi mogli da utiču na uslove finansiranja prvih samostalnih baterijskih sistema u Srbiji.
Mogući izvori finansiranja prvih projekata
Učešće međunarodnih finansijskih institucija, garancije za pokriće rizika ili kombinovani modeli finansiranja mogli bi domaćim bankama da omoguće učešće uz manju izloženost neizvesnosti na ranom tržištu. Finansiranje dobavljača opreme i kapital sponzora takođe bi mogli da pomognu u finansiranju prvih projekata. To bi naročito moglo biti značajno za baterije koje se grade uz solarnu elektranu ili vetroelektranu.
Rumunija pruža regionalni primer projektnog finansiranja bez prava regresa kroz projekat Scornicesti snage 127 MW i kapaciteta 254 MWh. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je finansiranje projekta bez prava regresa.
Očekuje se da će prvo finansiranje samostalne baterije u Srbiji utvrditi pretpostavke koje banke koriste za smanjenje kreditnih marži, degradaciju baterija, rezervne račune i terminalnu vrednost. Kada finansijska konstrukcija bude zatvorena i pokaže rezultate, troškove kapitala za naredni talas samostalnih projekata u Srbiji trebalo bi da bude lakše proceniti. Spremnost domaćih banaka da finansiraju izgradnju zavisiće od njihove prihvatljivosti tržišnog rizika.
