Elektroprivreda Srbije je ostvarila rekordan profit u 2023. godini. Tačan iznos znaćemo tek kada kompanija preda završni račun, ali je izvesno da su poslovni rezultati u prošloj godini bili više nego dobri. Dobit bi trebalo da bude oko 820 miliona evra, prema izjavi vršioca dužnosti generalnog direktora EPS-a Dušana Živkovića iz decembra ili oko 768 miliona evra, prema njegovoj izjavi iz januara. Ovi rezultati deluju još bolje ako uzmemo u obzir da je gubitak te kompanije tokom 2022. bio čak 630 miliona evra.Visok profit EPS-a ne znači da su problemi tog preduzeća rešeni. I dalje se uvoze velike količine uglja, četiri do pet miliona tona godišnje, sistem se i dalje oslanja na zastarele termoelektrane i nije jasno u kom pravcu će se ta kompanija razvijati, posebno kada uzmemo u obzir ogromne troškove „zelene tranzicije“.
TEŠKE POSLEDICE HAVARIJE IZ 2021.Problemi u poslovanju EPS-a eskalirali su sredinom decembra 2021. kada je došlo do prekida rada termocentrala TENT A i TENT B usled lošeg kvaliteta uglja. Da bi se kako-tako stabilizovala proizvodnja struje iz uglja u Kolubarskom basenu (čime se obezbeđuje oko polovine potreba Srbije za strujom) trebalo je skoro godinu dana. Ni danas nema dovoljno domaćeg (kvalitetnog) lignita, pa EPS i dalje mora da uvozi ugalj, čak iz Indonezije i drugih destinacija. I priroda se „urotila“ protiv EPS-a, jer je zbog dugotrajne suše 2022. godine proizvodnja struje u hidrocentralama bila značajno ispod prosečnih vrednosti. Nedostatak struje iz domaćih izvora EPS je bio primoran da pokrije uvozom struje, koja je u tom trenutku bila rekordno skupa zbog energetske krize u svetu. Megavat-sat iz uvoza EPS je plaćao u proseku 248 evra, a tu struju je prodavao na domaćem tržištu po prosečnoj ceni od 71,5 evra (cena bez akcize i PDV).Zato nije ni čudo što je čuvanje socijalnog mira nerealno niskom cenom struje dovelo EPS do gubitka od 630 miliona evra u toj godini.
ZA SAMO DVE GODINE STRUJA ZA GRAĐANE SKOČILA 42 ODSTO, A ZA PRIVREDU DUPLO
EPS „OGREJALA“ KIŠAPosle izrazito sušne 2022, prošle godine vremenske prilike su pogodovale EPS-u. Hidroelektrane su proizvele čak 34 procenta više struje nego 2022, odnosno 12 odsto više od prosečne godišnje proizvodnje. Ukupno, učešće vodene energije u proizvodnji EPS-a dostiglo je 36 odsto.
Izvor: Nova ekonomija
