Uspešne, najbolje i najveće u regionu, primer za druge zemlje – ovo su samo neki od epiteta kojima su domaći i strani investitori i bankari ocenili aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije koje su u Srbiji održane prvi put prošle godine.
Zadovoljstvo nije krilo ni Ministarstvo rudarstva i energetike, saopštivši da procenjena vrednost investicija svih elektrana iznosi 1,26 mlrd EUR. O ozbiljnosti dobijenih ponuda svedoči to što su zainteresovane kompanije dostavile bankarske garancije i novčane depozite u vrednosti većoj od 18 mil EUR, što garantuje njihovu nameru da projekte i realizuju, smatralo je Ministarstvo.
I dok je Ministarstvo nedavno najavilo druge aukcije za ovu godinu, istraživali smo gde je danas, šest meseci nakon objave konačne rang liste prvih aukcija, devet pobednika? Da li su počeli gradnju? Kada će isporučiti prve zelen kilovat časove? Kasne li sa gradnjom? Kakve kazne ih očekuju ako probiju rokove?
Izvesno je da do 2028. godine sve elektrane moraju biti izgrađene, u suprotnom, naplaćuje se bankarska garancija. Mada investitori i dalje imaju dovoljno vremena da projekte završe u roku, utisak je da svi, osim jednog, kasne u odnosu na početne najave.
Vetroelektrana Pupin u Kovačici je jedina čija je gradnja počela i koja će, prema najavama, biti završena početkom naredne godine. Za 2025. prvobitno je najavljivano i puštanje u rad Čibuka 2 u Kovinu i Vetrozelene u Pančevu.
Na Crnom vrhu počeli su da duvaju neki drugi vetrovi. Jedini dobitnik aukcija koji je bio u 100% srpskom vlasništvu, Crni vrh power prodat je krajem prošle godine kineskim kompanijama koje su uplatile ozbiljan kapital od 25,2 mil EUR.
Vetrozelena u fazi prikupljanja ponuda za izgradnju
Pobednik prvih aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije, Vetrozelena je projekat koji je počela da razvija kompanija CWP na području Dolova i Banatskog Novog Sela, na teritoriji grada Pančeva. Vetrozelena je drugi takav projekat koji CWP realizuje u Srbiji, nakon vetroelektrane Čibuk (158 MW instalisanog kapaciteta).
U aprilu prošle godine, CWP se udružio sa kineskom kompanijom PowerChina Resources kako bi izgradili vetroelektranu Vetrozelena.
Kako su rekli u kompaniji CWP za eKapiju, Vetrozelena je dobila sve potrebne građevinske dozvole i trenutno je u fazi prikupljanja ponuda za izgradnju svih segmenata projekta. Mada je prvobitno najavljeno da će elektrana biti puštena u rad početkom 2025. godine, što je objavljeno i na zvaničnom sajtu kompanije, u CWP nam nisu konkretno odgovorili na pitanje da li će tako zaista i biti.
– Vetrozelena, sa maksimalnim instalisanim kapacitetom od 300 MW i 48 vetroturbina, poštovaće utvrđene vremenske rokove za izgradnju, u skladu sa odredbama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, propisanim za Privremenog povlašćenog proizvođača – navodi se u izjavi koju nam je dostavio CWP.
U ovoj kompaniji napominju da je razvoj projekata obnovljivih izvora energije složen proces koji u nekim zemljama u regionu može potrajati i do deset godina.
– Iako postoji prostor za poboljšanja i optimizaciju procedura u Srbiji, brzina kojom je razvijen projekat Vetrozelena predstavlja primer efikasnog procesa u aktuelnim okolnostima. Ovaj projekat je rezultat četiri godine posvećenog rada i angažmana, te smo veoma ponosni što smo među pionirima u energetskoj tranziciji Srbije, zajedno sa našim partnerom PowerChina Resources – ističe CWP.
Kako dalje objašnjavaju, značaj projekta dodatno je naglašen pobedom na nedavnim aukcijama, kao i potpisivanjem Ugovora o tržišnoj premiji i Ugovora o kupovini električne energije sa “Elektroprivredom Srbije”.
– Ovi događaji označavaju značajan napredak za čitav energetski sektor Srbije – zaključuju u CWP za naš portal.
Vetrozelena je osvojila najveću kvotu od 210 megavata sa ponuđenih 64,48 evra po megavatu, što je bila i najpovoljnija cena među učesnicima kada je reč o vetroelektranama.
Gradnja Čibuka 2 najavljivana za januar
Drugoplasirana elektrana po dodeljenoj kvoti od 108,5 MW, Čibuk 2 biće izgrađena jugoistočno od postojećeg vetroparka Čibuk 1, na oko 40 kilometara od Beograda, u opštini Kovin.
Kako je ranije najavljeno, elektrana bi trebalo da počne sa radom 2025. godine i proizvodiće 430.000 megavat sati godišnje, obezbeđujući dovoljno električne energije za napajanje oko 100.000 domova.
Da li izgradnja teče po planu nismo saznali jer do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Projekat “Čibuk 2” razvija Masdar Taaleri Generation (MTG), kompanija koja je u suvlasništvu Masdara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i finskog Taaleri Energia.
Kako je u septembru prošle godine rekao direktor kompanije Masdar Taaleri Generation Vladimir Milanović u razgovoru za portal OIE Srbija, “začuđujuće, i pored događaja kojima smo svedočili poslednjih par godina u Evropi i svetu, razvoj Čibuka 2 se privodi kraju bez većih problema”.
– To je posledica, kako stečenog iskustva na prethodnom projektu, tako i uspešne saradnje sa lokalnim partnerom koji je značajno doprineo da se projekat približi početku izgradnje u rekordnom roku, te očekujemo da ćemo izgradnju početi u januaru sledeće godine – najavio je Milanović.
Prvobitno je najavljeno da će se elektrana graditi u dve faze, prvo 150 MW, sa vetrogeneratorima od po približno 7 MW, a u drugoj fazi još toliko, pa bi Čibuk 2 na kraju trebalo da ima instalisanu snagu nešto veću od oko 300 MW.
Kompaniji Čibuk 2 Wind Energy je na prvim aukcijama dodeljena kvota od 108,5 MW po ponuđenoj ceni od 73,7 EUR/MWh.
Gradnja vetroparka Pupin počela, sledeće godine počinje rad
Trećeplasirani dobitnik aukcija Enlight K2-Wind već je počeo da gradi vetropark Pupin u okviru postojećeg kompleksa Kovačica. Vetroelektrani Pupin dodeljena je kvota od 68 MW po ponuđenoj ceni 68,88 EUR/MWh.
Kako su nam rekli u kompaniji, razvoj projekta vetroelektrane Pupin uspešno je zaključen prošle godine kada je otpočeta faza izgradnje projekta. Predviđeni period izgradnje elektrane je do 18 meseci.
– Vetropark će činiti 16 vetrogeneratora Nordex N163/5.9, sa ukupnom snagom elektrane od 94,4 MW. Početak rada elektrane u punom pogonu očekuje se u prvom kvartalu 2025. godine – kaže za eKapiju Veljko Ožegović ispred vetroparka Pupin.
EBRD je nedavno saopštio da je obezbedio kredit od 50 mil EUR za izgradnju vetroelektrane Pupin, a da je ukupna vrednost projekta 144 mil EUR.
– Kompletiranje finansijske konstrukcije projekta ide prema planu – otkriva naš sagovornik.
Na pitanje da li su zadovoljni brzinom dobijanja svih potrebnih dozvola i finansijskih sredstava, Ožegović ističe da je početna ideja o projektu inicirana još 2018. godine, dok se u aktivniji razvoj projekta ušlo u 2019. godini, sa uspešnim okončanjem u 2023. godini.
– Naše iskustvo pomoglo je da se brojni procesi razvoja projekta ubrzaju i optimizuju, ali takođe su na brzinu razvoja uticali i različiti faktori među kojima su i određeni van mogućeg uticaja, poput tržišnih poremećaja izazvanih globalno-političkom krizom, Covid19 pandemijom i slično – napominje Ožegović.
Crni vrh prodat Kinezima
Crni vrh power je jedina kompanija sa liste dobitnika koja je u trenutku održavanja aukcija bila u 100% srpskom vlasništvu (Ivan Pantelić i Nikola Petrović), ali se to krajem prošle godine promenilo, kada je firma prodata Kinezima.
Prema podacima iz Agencije za privredne registre, kompanija Crni vrh power sada je u vlasništvu kineskih kompanija CMC CAPITAL (HONG KONG) CO., LIMITED (49%) i SHANGHAI ELECTRIC POWER & ENERGY DEVELOPMENT LIMITED (51%).
Krajem prošle godine, 20.11.2023, uplaćen je kapital od 615.234.456 dinara (5,2 mil EUR), da bi 18. januara 2024. godine bila doneta odluka da se novčani kapital Društva poveća za 20 mil EUR(2.343.836.000 RSD).
Novi direktori kompanije su, prema podacima iz APR-a, Li Yong, Sun Lan i Liu Xin. Njihove planove nismo mogli da saznamo budući da na naša pitanja o toku gradnje, početku rada vetroelektrane, ukupnoj vrednosti investicije i eventualnim planovima za gradnju novih vetroparkova u Srbiji, nisu odgovorili.
Vetroelektrana Crni vrh će se, prema ranijim najavama, nalaziti na tromeđi Žagubice, Bora i Majdanpeka. Ministarstvo rudarstva i energetike je krajem maja 2021. godine izdalo energetsku dozvolu za vetroelektranu “Crni vrh” sainstalisanom snagom 150 megavata.
Kako je ranije objavljeno, vrednost ove investicije u vetropark procenjena je na oko 100 mil EUR.
Na aukcijama, Crni vrh power je osvojio kvotu od skromnih 13,5 MW po ponuđenoj ceni od 79 EUR/MWh, što je najviša ponuđena cena od svih dobitnika aukcija. Kako su za portal eKapija objasnili u Ministarstvu rudarstva i energetike, promena vlasništva ne utiče na ishod aukcija.
– Ujedno, promena vlasništva nad projektima nije neuobičajena praksa u ovoj vrsti biznisa – dodali su u MRE.
Ministarstvo: Do 2028. godine sve elektrane moraju biti izgrađene
A koliko vremena zapravo investitori imaju da izgrade elektrane koje su dobile tržišne premije? Kako su nam objasnili u Ministarstva rudarstva i energetike, rok za izgradnju elektrane zavisi od toga da li su dobitnici tržišne premije posedovali građevinsku dozvolu u vreme održavanja aukcija.
– Ako su imali građevinsku dozvolu, rok za izgradnju traje tri godine sa mogućnošću produženja za još godinu dana. Ako nisu imali građevinsku dozvolu u vreme aukcija, investitor ima rok od dve godine da stekne građevinsku dozvolu i još tri godine da izgradi elektranu – napominju u MRE.
Ministarstvo je u redovnoj komunikaciji sa investitorima, sa kojima razmenjuje informacije o njihovim planovima kada nameravaju da puste elektranu na sistem za potrebe energetskog bilansa i planiranja sredstava za podsticaje.
– Ako elektrana ne bude izgrađena u roku važenja rešenja o sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača, naplaćuje se bankarska garancija. Investitor ima jasan rok do kog mora da izgradi elektranu. Unutar tog roka investitor samostalno optimizuje vreme i resurse za realizaciju projekta – kažu u MRE.
Izvor: Ekapija
