Prema kompromisnom sporazumu vlade u Berlinu predviđene su radikalne promene u pristupu subvencija za obnovljive izvore energije u zemlji uz detaljan opis flote rezervnih elektrana kojom bi poduprli izlazak zemlje iz uglja, prenosi Euraktiv. U tom cilju, od 2025. promeniće se dva temeljna načela šeme subvencionisanja obnovljivih izvora energije.
Prvo, nema naknade za električnu energiju proizvedenu u vreme negativnih cena kada već postoji višak električne energije koji se isporučuje u mrežu. Ovaj potez implementira takav zahtev EU za dve godine unapred. Drugo, došlo je do promene paradigme u tome kako država podržava obnovljive izvore energije.
„Širenje novih obnovljivih izvora energije prebaciće se na subvencije troškova ulaganja”, navodi se u sporazumu. Trenutno je državna podrška povezana s proizvodnjom električne energije, osiguravajući da proizvođači obnovljivih izvora energije mogu osigurati minimalan nivo prihoda za svaku proizvedenu jedinicu energije. Ovo je skokovita promena od garantovane zarade do paušalne investicione subvencije.
„Eksperiment radikalne promene subvencija investicionih troškova unosi rizik tržišne nesigurnosti”, prokomentarisala je lobistička grupacija za obnovljive izvore energije BEE. Za liberalni FDP najmanju vladinu stranku, promena se dugo čekala.
„Oduševljen sam što počinjemo postupno ukidati šemu subvencija za obnovljive izvore energije,” naveo je poslanik Mihael Kruse, portparol FDP-a za energiju, u saopštenju za javnost.
Protivljenje te stranke šemi delimično je posledica visoke cene subvencionisanje obnovljivih izvora energije koštaće „17 milijardi evra za sledeću godinu”, rekao je FDP-ov ministar finansija Kristian Lindner. Prelaz bi trebalo da se dogodi u narednim godinama kako bi imao smislen efekat, piše Euraktiv, prenosi AERS.
Druga velika prekretnica u nemačkoj energetskoj tranziciji biće izgradnja novih gasnih elektrana.
„Izgradnja novih elektrana osiguraće postupno ukidanje uglja”, objasnio je Robert Habek, ministar privrede i klimatskih mera. Izlaz iz uglja za 2030., koji je „idealno” zamišljen od strane vlade, uglavnom se smatra nedostižnim. U roku od godinu dana, Berlin se nada izgradnji pet gigavata (GW) novih elektrana na prirodni gas, a kasnije – posle osam godina- pet elektrana koje bi radile na vodonik, prenosi Politika.
