Srbija planira da 2023. godine započne gradnju dve velike hidroelektrane, „Đerdap 3“ i „Bistrica“, ukupne snage više od 3.000 megavata (MW), kako bi nadomestila nedostatak električne energije od oko 20 odsto, koju ove godine uvozi i plaća i po cenama koje su više od 500 evra po megavat-času (MWh).
Izrada nove projektno-tehničke dokumentacije počela je prošle godine, jer je ranije rađena zastarela, a trebalo bi da bude završena sledeće godine. Vlada Srbije je te projekte proglasila projektima od posebnog, državnog interesa, prenosi Beta.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović istakla je da bi hidroelektrana „Đerdap 3“ imala 2.200 MW, a još po 200 MW bi proizvodile solarna i vetroelektrana, ukupno 2.600 MW.
„To bi bila hibridna reverzibilna hidroelektrana, radila bi se po fazama, 600 MW bi bila prva faza. Prva faza bi mogla biti na mreži do 2025. godine, i neke procene nam govore da bi to moglo koštati dve milijarde evra, ali to su samo procene“, izjavila je Mihajlović.
Hidroelektrana „Bistrica“ bi bila od 600 MW, a okvirne procene govore da bi koštala 700 miliona evra. Kada se sledeće godine završi i ta projektno-tehnička dokumentacija mora da se obezbedi i izvor finansiranja za obe hidroelektrane.
„Osim toga, EPS mora da uđe u strateško partnerstvo za obnovljive izvore energije, da oni koji hoće da grade velike solarne elektrane i vetroelektrane od 1 gigavat (GW) ulaze u partnerstvo sa EPS-om, tako da EPS ima 50 odsto ili većinsko vlasništvo, da balansiranje radi EPS za strateškog partnera, a da struja koja se proizvede prvo ide za domaće potrebe, a višak za izvoz“, navela je Mihajlović.
Srbija 70 procenata električne energije proizvodi u termoelektanama, a 30 odsto je iz obnovljivih izvora. Ove godine su, zbog suše i pada vodostaja, hidroelektane skoro prepolovile proizvodnju koja je iznosila samo 15 odsto prosečne.
Vetroelektrane u Srbiji imaju instalisanu snagu od oko 500 MW. Kapaciteti za solarnu energiju su oko 50 MW, ali država pokušava da stimuliše domaćinstva koja su najveći dnevni potrošači struje (42 procenta), da uz subvenciju od 50 odsto, postavljaju panele na krovove, piše Biznis.
