Solarna energija je tokom 2025. godine dostigla značajnu prekretnicu u elektroenergetskom sektoru Severne Makedonije, pošto je po prvi put nadmašila hidroenergiju po instaliranim kapacitetima, kao i kogeneracione elektrane po proizvodnji električne energije.
Prema godišnjem izveštaju nacionalnog regulatora za energetiku, Regulatorne komisije za energetiku (RKE), Severna Makedonija je tokom 2025. godine povećala ukupne instalirane kapacitete za proizvodnju električne energije za 178,6 MW. Najveći deo ovog rasta dolazi iz novih solarnih elektrana ukupne snage 115 MW, uz dva nova vetroparka ukupnog kapaciteta 64 MW.
Brza ekspanzija solarnih projekata dovela je do toga da ukupni solarni kapacitet dostigne 962,6 MW, čime je solarna energija postala drugi najveći izvor proizvodnje u zemlji, odmah iza termoelektrana koje i dalje ostaju najveći izvor sa 1.034 MW. Hidroelektrane su pale na treće mesto sa 719,9 MW instaliranih kapaciteta.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora takođe je nastavila rast. Ukupna proizvodnja iz OIE povećana je za 11,43% na godišnjem nivou, dok je udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu porastao sa 41% na 46,4%.
I pored ovog rasta, termoelektrane i dalje imaju najveći udeo u ukupnoj proizvodnji sa 35,39%, zatim hidroenergija sa 21,57%, solarna energija sa 19,28%, dok kogeneracione elektrane učestvuju sa 18,23%.
Jedna od ključnih strukturnih promena jeste da je solarna proizvodnja prvi put nadmašila kogeneraciju. Solarne elektrane proizvele su oko 1.180 GWh, dok su kogeneracione jedinice proizvele 1.116 GWh.
Predsednik RKE, Aco Ristov, izjavio je da je ukupna proizvodnja električne energije u Severnoj Makedoniji u 2025. iznosila 6.123 GWh, što je približno stabilno u odnosu na prethodnu godinu. On je istakao i snažan rast varijabilnih obnovljivih izvora, navodeći da je proizvodnja vetroelektrana porasla za 32,5%, dok je solarna proizvodnja povećana za 27,7% na godišnjem nivou.
Skladištenje energije u baterijama takođe počinje da dobija sve važniju ulogu u energetskoj tranziciji zemlje. Tokom 2025. godine regulator je izdao sedam dozvola za sisteme za skladištenje električne energije povezane sa solarnim projektima, ukupnog kapaciteta 7,1 MW. Prema Ristovu, baterijski sistemi će imati sve značajniju ulogu u balansiranju viškova iz obnovljivih izvora i unapređenju efikasnosti sistema, omogućavajući prebacivanje energije iz perioda viška u sate vršne potrošnje.
On je dodao da se očekuje da će razvoj skladištenja smanjiti ukupne troškove sistema kroz bolje balansiranje mreže i efikasnije korišćenje obnovljivih izvora energije.
