Bum skladištenja energije u Bugarskoj širi se na postojeće kapacitete iz obnovljivih izvora nakon što je kompanija Renalfa IPP proširila svoju solarnu elektranu Devnja sa 5 MWp na 65 MWp i povezala je sa baterijskim sistemom kapaciteta 60 MW/165 MWh, čime je značajno povećana vrednost postojeće priključne tačke na elektroenergetsku mrežu.
Ovim proširenjem fotonaponski kapacitet elektrane Devnja povećan je približno 13 puta, dok je istovremeno dodat baterijski sistem koji pri punoj snazi omogućava oko 2,75 sati skladištenja energije.
Projekat predstavlja novu fazu razvoja obnovljivih izvora energije u Bugarskoj.
Umesto da se oslanjaju isključivo na izgradnju novih solarnih elektrana, investitori sve više koriste postojeće lokacije priključene na mrežu kako bi kombinovali veću proizvodnju električne energije sa skladištenjem.
Takav pristup je atraktivan jer priključak na mrežu postaje jedna od najvrednijih imovina na tržištima obnovljive energije u jugoistočnoj Evropi.
Projekat koji već ima obezbeđen priključak potencijalno može da se proširi brže i da izbegne deo neizvesnosti sa kojom se suočavaju projekti koji čekaju priključenje u sve opterećenijim redovima za mrežni kapacitet.
Skladištenje štiti prihode od solarne energije
Komercijalna logika projekta podjednako je značajna.
Bugarska beleži sve češće periode veoma niskih ili negativnih cena električne energije tokom perioda intenzivne solarne proizvodnje.
Za isporuku 20. septembra, cene električne energije u Bugarskoj pale su nešto ispod nule tokom nekoliko intervala u sredini dana, pre nego što su u večernjim satima porasle na više od 240 evra/MWh.
Upravo takvu strukturu cena hibridni projekti mogu da iskoriste.
Elektrana Devnja može da skladišti deo proizvedene solarne energije umesto da je prodaje tokom sati sa najnižim cenama, a zatim da je isporuči kasnije, kada se tržišni uslovi pooštre.
Kompanija Renalfa navela je da će ova konfiguracija takođe omogućiti stabilnije proizvode zelene električne energije, čime se projekat približava mogućnosti isporuke oblikovane ili baznoj potrošnji prilagođene obnovljive energije, umesto isključivo povremene proizvodnje iz solarnih panela.
To bi moglo da postane sve značajnije za korporativne kupce.
Industrijski potrošači često žele predvidljive profile isporuke električne energije, a ne proizvodnju koja u potpunosti zavisi od dostupnosti sunčeve energije.
Skladištenje omogućava snabdevačima iz obnovljivih izvora da ponude ugovore koji su bliži stvarnom profilu potrošnje kupca.
Postojeći priključci na mrežu dobijaju dodatnu vrednost
Hibridizacija takođe poboljšava iskorišćenost prenosne i distributivne infrastrukture.
Konvencionalna solarna elektrana može intenzivno koristiti svoj priključak na mrežu samo tokom dela dana.
Dodavanje baterijskih sistema omogućava da se preko istog priključka električna energija plasira tokom većeg broja sati.
Kako priključni kapacitet postaje sve oskudniji, takva optimizacija mogla bi da postane jedan od najvažnijih ekonomskih argumenata za baterijsko skladištenje na lokaciji solarne elektrane.
Prvi solarni bum u Bugarskoj bio je usmeren na što brže dodavanje novih megavata fotonaponskih kapaciteta.
Nova faza razvoja usmerena je na izvlačenje veće vrednosti iz već postojećih megavata.
Devnja pokazuje kako ta tranzicija izgleda u praksi: nekadašnja solarna elektrana snage 5 MW transformisana je u platformu sa 65 MWp proizvodnog kapaciteta i 165 MWh skladišta energije.
